- avgusta 2026.godine Usvojen Zakona o planiranju i izgradnji. To nije zakonodavstvo. To je pravni mehanizam za pretvaranje spaljene prirode u građevinsku parcelu. U trenutku kada je Specijalni rezervat prirode Deliblatska peščara – najveća peščara u Evropi, zaštićeno dobro I kategorije, nacionalni i evropski resurs na pragu
Južnog Banata – bio u plamenu, vlast nije pisala plan obnove. Pisala je izuzetak.
ČINJENICE KOJE SE NE MOGU ZATAŠKATI
- avgust 2026. Vlada dostavlja Narodnoj skupštini Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. Član 88. tog nacrta nije sadržao stavove kojima se oštećeno ili uništeno šumsko zemljište požarom može privesti drugoj nameni radi „projekta od javnog interesa“. Predmet nacrta bile su druge stvari – kapitalni projekti, solarne elektrane, otpad. O šumama posle požara – ni reči.
- avgust 2026. Dok vatra još hara Deliblatskom peščarom, skupštinski Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije predlaže amandman. Istog dana saglasnost daje ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević. Dvanaest prisutnih članova Odbora usvaja amandman. Tekst amandmana, obrazloženje i razlog zbog kojeg ove odredbe nisu bile u originalnom predlogu Vlade – nisu bili dostupni na sajtu Narodne skupštine. Javna rasprava nije održana. Javnost nije ni pitanje.
Kraj avgusta, plenarna sednica. Zakon se gura u paketu od 59 tačaka dnevnog reda. Rasprava po amandmanima o poslednjim tačkama – među kojima su i izmene Zakona o planiranju i izgradnji – nije obavljena jer je „potrošeno predviđeno vreme“. Klasičan skupštinski manevаr: najpre se pretrpa dnevni red, zatim nestane kiseonika baš kada treba da se čuje onaj amandman koji vlast ne želi da čuje. Amandman kojim se zahtevala apsolutna, višedecenijska zabrana prenamene zemljišta zahvaćenog požarom – bez izuzetaka koje će naknadno tumačiti Vlada – odbačen je.
- avgust 2026. Zakon je usvojen. Deliblatska peščara još nije ni počela da se oporavlja.
Usvojeni tekst prvo lažno umiruje: šumsko zemljište na kojem je šuma oštećena ili uništena požarom „zadržava namenu“ koju je imalo pre požara. Činjenica požara, piše, „ne može predstavljati osnov“ za promenu namene u građevinsko zemljište.
Već u sledećem stavu dolazi nož. Izuzetak: promena namene je moguća kada je to „neophodno radi realizacije projekta za koji je, u skladu sa zakonom, utvrđen javni interes“, radi izgradnje objekata javne infrastrukture, ili kada proizlazi iz režima zaštite zaštićenog područja. Promena se sprovodi izmenom planskog dokumenta.
To nije zaštita šume. To je alibi. Prvi stav je fasada. Drugi stav je šalter. Treći stav je pečat. Četvrti — obnova „u skladu sa propisima“ – ostaje prazna fraza onome ko ima u rukama definiciju javnog interesa.
U Srbiji znamo šta znači „javni interes“. Javni interes je bio Savamala. Javni interes je bio Beograd na vodi. Javni interes je bio Generalštab. Javni interes je svaki put bio interes uske skupine, a račun je plaćao narod i prostor koji se više ne vraća.
Sada je isti pečat stavljen na zgarište. Nema prepreke da se predlog za „projekat od javnog interesa“ pojavi tek posle požara. Nema prepreke da Komisija Vlade sutra proglasi javnim interesom ono što danas niko ne sme da izgovori naglas. Nema prepreke da se iza „infrastrukture“ i „zaštite“ sakrije beton, solar na peščari, vetro parkovi, turistički kompleks, prilaznica, deponija ili bilo šta što se uklopi u lanac investitor – planer – odbor – ministarstvo – izmena plana.
Dok su ministarke zaštite životne sredine i energetike u jeku požara demantovale da će vatra biti iskorišćena za investitore, Odbor i ministarka građevinarstva su istih dana uvodili pravni izuzetak koji to omogućava. Jedni su gasili priču. Drugi su menjali zakon. To nije slučajnost. To je podela posla.
Požar je počeo u julu, oteo se kontroli u avgustu, progutao hiljade hektara šume, stepe i staništa. Procene idu od preko 3.500 do preko 5.500 hektara pod šumom i vegetacijom, sa još širim pojasom oštećenja. Obnova, kažu stručnjaci, meri se decenijama. Peščara nije prazan plac. To je rezervat, filter vazduha, brana eroziji, dom retkih vrsta i deo identiteta Banata.
Pančevo i Južni Banat neće ćutati dok se iza leđa vatrogasaca, šumara i meštana piše zakon koji zgarište pretvara u priliku. Ko god u lancu – od naručilaca amandmana, preko Odbora, ministarke, poslanika koji su glasali, do onih koji će sutra doneti „javni interes“ i izmeniti plan – misli da će ovo proći kao tehnička izmena člana 88, varaju se.
Zahtrevamo:
- Hitno obustaviti primenu izuzetaka iz člana 88. koji omogućavaju prenamenu šumskog zemljišta oštećenog ili uništenog požarom.
- Narodna skupština da u hitnom postupku usvoji zabranu promene namene zemljišta zahvaćenog požarom na najmanje 30 godina – bez izuzetaka, bez komisija, bez „javnog interesa“ koji tumači ista vlast koja je zakon i pisala.
3.Objaviti u celosti amandman od 26. avgusta, njegovo obrazloženje, zapisnik Odbora i imena svih koji su ga predložili, podržali i izglasali.
- Ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević i članovi Odbora da javnosti objasne zašto je odredba ubačena van originalnog predloga Vlade, bez javne rasprave, u jeku katastrofe.
5. Tužilaštvo i nadležni organi da ispitaju da li iza brzine, tajnosti i vremenskog poklapanja sa požarom stoji dogovoreni lanac interesa. Odgovarati moraju svi u urbanističko-mafijaškom lancu – naručilac, posrednik, planer, odbornik, ministar, izvođač.
Šuma koja izgori ostaje šuma. Ako vlast odluči drugačije, to više nije država koja gasi požar. To je država koja čeka da šuma izgori.
Još jednom – budite uvereni da Južni Banat i Pančevo neće ćutati.
Srbija centar SRCE Pančevo
