Energetika Srbije je oduvek, od perioda svog prohodavanja pa do dana današnjeg, bila integrisana u evropski energetski sistem. I dan-danas je stepen ove integrisanosti, kako tehnički tako i funkcionalno, značajan. Naime, elektroenergetski sistem Srbije je deo i funkcioniše u okviru evropske, dominantno EU interkonekcije ENTSO-E. Srpsko tržište električne energije je danas na korak od potpune integracije i funkcionalnosti mehanizama u okvir tržišnog sistema EU. Svi interkonektivni gasovodi u Srbiju ili već dolaze iz EU (gasni pravci ka Mađarskoj i Bugarskoj) ili će nam dolaziti u budućnosti (perspektivni pravci, jedan ka Rumuniji i drugi ka Grčkoj preko Severne Makedonije). Ključni pravci za snabevanje naftom i naftnim derivatima takođe u Srbiju dolaze iz zemalja EU (naftovod JANAF iz pravca Hrvatske, barže Dunavom bilo iz pravca Rumunije bilo iz pravca Hrvatske). Shodno prethodnome, može se reći da je na polju energetike Srbija dobrano zakoračila u EU imajući u vidu da se funkcionisanje kompletne naše energetske infrastrukture realno odvija dominantno prema zakonodavstvu EU. Čak i daleko više nego li je to slučaj u drugim oblastima, na primer u pogledu rudarstva, prava i zakonodavstva, poljoprivrede, zdravstva. Iz svih ovih fizičkih povezanosti u sektoru energetike Srbija ima i niz regulatornih obaveza koje bi nedvosmisleno trebala da ispujava i realizuje. U ogromnom procentu pratećih EU regulativa u sektoru energetike Srbija najveći deo već dobrano ispunjava da bi uopšte naši energetski podsistemi mogli funkcionisati u okviru EU energetskih podsistema, shodno važećim EU mehanizmima. I bez ikakve mogućnosti da funkcionalno-tehnički postanemo integrisani deo bilo kod drugog energetskog sistema izvan energetskog sistema EU! Sa druge strane, na polju rudarstva trenutno smo svetlosnim godinama udaljeni od iste te EU! Danas smo, sa radikalnom naprednjačko-socijalističkom vlašću u Srbiji, skoro pa na nivou pojedinih afričkih i južnoameričkih država ozbiljno devastiranih od strane brojnih rudarskih kompanija. Dovoljno je samo pogledati stepen devastacije borskog regiona, regiona Majdanpeka i praktično celokupnog istoka Srbije od strane kineske kompanije ZiJin. I sve to mimo aktuelnog državnog zakonodavstva i isključivo uz blagoslov kriminalno-koruptivne aktuelne vlasti u Republici Srbiji. Pa preko brojnih rudarskih istražnih lokacija za koje se opravdano sumnja da su van dozvoljenih zakonskih okvira a što sve aktuelna SNS-SPS vlast toleriše evo pa skoro deceniju i po već. Podsećamo samo na problematiku projekta Jadar kao vrh ledenog brega!
Gde je međutim Srbija danas, kao zemlja van EU prostora? Značajno u podređenoj i izuzetno teškoj poziciji! Takođe, koje stvari bi se ozbiljno promenile na bolje po državu Srbiju i sve njene građane, u svetlu energetike i rudarstva?
Kao prvo, Srbija se zvanično obavezala na dekarbonizaciju sektora energetike. Jasno to iskazavši direktno ka EU kroz sva svoja usvojena dokumenta: Strategiju razvoja energetike, Integrisani nacionalni energetsko klimatski plan, Zakon o energetici. Sve zemlje članice EU na raspolaganju imaju delove ogromnog fonda za dekarbonizaciju formiranog na nivou EU a koji se meri stotinama milijardi evra (Evropski fond za konkurentnost-409 milijardi, Banka za dekarbonizaciju industrije-100 milijardi, Fond za inovacije-40 milijardi, Fond za modernizaciju-2.5 milijardi evra za pojedinačne čiste energetske projekte). Drugim rečima, Srbija po ovom pitanju ima obaveze identične obavezama zemalja članica EU ali nema pristup dekarbonizacionom fondu. Punopravnim članstvom i Srbiji bi na raspolaganju bila sredstva iz ovog fonda što bi dekarbonizaciju u Srbiji učinilo daleko bržom i efikasnijom. Sa svim pozitivnim reperkusijama i implikacijama na ostale sfere društva u Srbiji, na životnu sredinu prvenstveno. Ništa manje ni na industrijsku proizvodnju opterećenu karbonskim taksama. A ta industrija za sebe veže desetine hiljada radnih mesta u Srbiji.
Druga, ništa manje važna, stvar u kojoj bi Srbija imala značajne benefite članstvom u EU jeste dodatni stepen energetske bezbednosti. Za razliku od sadašnje situacije gde Srbija samostalno deluje na ovom polju, kao i sve pojedine članice EU, članice EU na raspolaganju imaju i brojne druge mehanizme za energetsku bezbednost koje su integrisane na nivou Unije (zajedničke zbirne nabavke energenata, prvenstveno nafte i gasa što za posledicu ima niže cene ovih energenata i naftnih derivata; mehanizmi ispomoći u okviru EU u slučajevima kada se javljaju krizni momenti u bilo kojem segmentu energetike bilo na nivou Unije bilo na nivou pojedinih zemalja članica). Dovoljno je samo podsetiti se činjenice da građani Srbije danas plaćaju naftne derivate daleko iznad proseka na nivou EU, tu smo u samom vrhu u Evropi. Kao i da su cene gasa u velikom broju zemalja EU daleko ispod cena ovog energenta u Srbiji. I to sve u situaciji kada građani Srbije imaju primanja koja su značajno ispod proseka u EU.
Korupcija u Srbiji je veoma izražena. Imajući u vidu ogromna finansijska sredstva koja su po pravilu angažovana u sektoru energetike i rudarstva Srbije, što je generalno i slučaj svake druge države, danak koji korupcija uzima građanima Srbije je ogroman. Ulaskom u EU sve procedure nabavki, što svakako uključuje i energetiku i rudarstvo, bi nužno morale biti transparentnije što bi za rezultat imalo da plaćamo tržišne cene instalisanog MW, izgrađenog km dalekovoda, naftovoda ili gasovoda. A ne da kao do sada plaćamo najskuplje. Najskuplji projekat solarnih elektrana ikada ugovoren je upravo u Srbiji gde je 1000MW u solarnim elektranama sa pratećih 200MW baterijskih kapaciteta aktuelna vlast ugovorila za 1.9 milijardi evra, znači po čak četiri puta većoj ceni od identičnog projekta koji se realizuje u Egiptu.
Niz je drugih benefita na polju energetike ali bi nabrajanje istih zauzelo mnogo više prostora. Sigurni smo, međutim, da i pobrojani krucijalni razlozi u sferi energetike ne ostavljaju prostor za bilo kakvu dilemu da li Srbija treba da bude punopravni član EU. Sigurni smo da treba. I to čim pre tim bolje.
