Mir nije odsustvo sukoba, već prisustvo pravde
Međunarodni dan mira tradicionalno se širom sveta obeležava podsećanjem na važnost tolerancije, razumevanja i stabilnosti. Međutim, kada se osvrnemo oko sebe i pogledamo trenutnu društveno – političku stvarnost u Srbiji, postavlja se gorko pitanje: o kakvom mi miru uopšte govorimo?
Zašto nam je danas preko potreban istinski dijalog?
U zemlji u kojoj je svakodnevica postala poligon za političke tenzije, podele i duboku institucionalnu krizu, mir se često pogrešno interpretira kao puko ćutanje, pokoravanje ili odsustvo direktnih sukoba na ulicama. Ali to nije mir. To je pritisak pod poklopcem koji svakog trenutka preti da eskalira. Decenijama unazad svedočimo scenariju u kojem je običan čovek, građanin ove zemlje, sveden na ulogu pasivne žrtve političkih igara. Dok se političke elite nadmeću u praznoj retorici i drže monopole nad institucijama, narod trpi posledice ekonomske nestabilnosti, urušenog pravnog sistema i, iznad svega, moralnog sunovrata društva.
Ljudi su umorni od neizvesnosti i stalnog života u vanrednom stanju. Svaka kriza prelama se preko leđa običnog čoveka koji je primoran da bira između egzistencijalnog straha i borbe za osnovno ljudsko dostojanstvo. Polarizacija je postala tolika da se svaki pokušaj kritičkog razmišljanja ili drugačijeg stava dočekuje kao neprijateljski čin, dok se građanima uskraćuje pravo na sopstveni glas. Svi ovi apsurdi i duboka degradacija političkog prostora dobili su svoju ogoljenu formu u fenomenima poput Ćacilenda. Takve pojave nisu samo bizaran incident ili izolovani produkt političkog folklora, već pravo ogledalo sistema u kojem su institucionalni dijalog i normalnost potpuno suspendovani. Umesto da ulice, trgovi i javni prostor služe građanima, oni postaju kulise za demonstraciju sile, provokacije i politički marketing onih koji drže poluge vlasti. Ćacilend je simbol politike koja je izgubila dodir s realnošću, u kojoj se ozbiljni društveni problemi tretiraju kroz farsu, dok se građanima servira cirkus kako bi se zamaskirala stvarna institucionalna nemoć i urušavanje države. Kao politička opcija koja stoji uz svoj narod i bori se za drugačiju Srbiju, čvrsto verujemo da političko delovanje na Međunarodni dan mira mora početi od priznanja bolne istine: dijaloga u društvu trenutno nema.
Postoji samo autistični monolog vlasti sa jedne strane i sistematsko ignorisanje stvarnih potreba običnog čoveka sa druge. Istinski dijalog ne znači fingirano sedenje za istim stolom forme radi, već suštinsku spremnost da se čuje glas onih koji trpe nepravdu i žive na marginama sistema.
Mir se ne gradi ignorisanjem problema, niti policijskim i političkim barikadama i farsama poput Ćacilenda.
Pravi mir se gradi:
Uspostavljanjem pravne države u kojoj zakoni važe jednako za sve, a ne samo za privilegovane pojedince i partijske vojnike. Skidanjem mete sa čela građana koji slobodno misle, bave se svojim poslom i bore se za elementarna ljudska prava. Povratkom politike i odluka u institucije, tamo gde im je mesto, umesto pretvaranja javnog prostora u poligon za politički cirkus. Naš zadatak, kao političkih aktera koji dele sudbinu svog naroda, jeste da ponudimo jasnu alternativu – politiku smirivanja tenzija kroz korenite promene, a ne kroz kozmetičko zataškavanje problema. Samo društvo socijalne pravde, odgovornosti i jednakih šansi može biti istinski mirno društvo.
