Rezultat otetog većinskog upravljanja RF PIO od strane SNS i SPS od 2014. godine do sada je da 59,4 odsto ukupnog broja penzionera prima iznos do prosečne od 56.800 dinara ili 483 evra, što je ispod granice siromaštva za dvočlano domaćinstvo. Iz toga se može zaključiti da većina penzionera u Srbiji i pored narativa o zlatnom dobu, živi u siromaštvu a penzioneri sa najnižim penzijama, njih oko 455.000 ili 27 odsto u bedi.
Ovakvo stanje se održava i zahvaljujući rukovodstvu najveće organizacije penzionera koja od 2012.godine nije pokrenula ni jednu zakonodavnu inicijativu za promene, naprotiv – sa PUPS, strankom koju je osnovala, učestvovala je u promenama zakona koji su umanjili ili ukinuli neka prava penzionera.
Iako stalno ističu brojnost svoje organizacije, do sada nisu organizovali ni jednu narodnu inicijativu za promene sistema ili javno okupljanje kao legalni oblik pritiska i skretanja pažnje na nedopustivo loš položaj penzionera. Narodni poslanici iz ovih stranaka kao predstavnici penzionera nisu ni jednom u Skupštini Srbije diskutovali o lošem položaju penzionera, niti pokrenuli zakonodavnu innicijaivu za popravljanje njihovog položaja.
SRCE u predlogu promena penzijskog sistema radi obezbeđenja njegove nezavisnosti od izvršne vlasti, finansijske održivosti, obezbeđenja viših penzija i otklanjanja nepravdi, polazi od povećanja izvornih prihoda i smanjenja nelogičnih rashoda koji umanjuju novčanu masu za raspodelu na penzije i druga prava iz PIO.
Promenama bi ispravili deformacije u sistemu nastale od 2003. godine do danas tako da bude obezbeđeno:
– Formiranje brojnijeg upravnog i nadzornog odbora Fonda PIO kao javnog fonda i većinska zastupljenost u njima predstavnika osiguranika-budućih penzionera i korisnika-sadašnjih penzionera. Većim brojem članova u organima za upravljanje obezbedilo bi se se više znanja iz oblasti ekonomije, finansija, prava, zdravstva i drugih oblasti i veća javnost rada.
– Definisanje formule za usklađivanje penzija dva puta godišnje i to sa punim procentom rasta cena i delom rasta zarada, radi očuvanja njihove realne vrednosti i delom praćenja rasta zarada i povećanja njihove realne kupovne moći.
– Ukidanje doživotnih penala na prevremene starosne penzije sa 40 godina radnog staža, postupno i u zavisnosti od godina staža do 70 godine života.
– Izjednačavanje najniže penzije poljoprivrednika sa najnižom penzijom korisnika iz kategorije zaposlenih i samostalnih delatnosti i njihovo podizanje na 35 odsto prosečne plate (sada je oko 41.000 dinara. Porodična penzija ne bi mogla biti manja od najniže što je sada slučaj. U ovom delu bi poljoprivredni osiguranici bili razvrstani po ekonomskoj moći na više kategorija, jedna bi bila izjednačena u obavezama plaćanja doprinosa sa samostalnim delatnostima, drugoj bi država refundirala deo doprinosa a treća koja nije ekonomski u mogućnosti da uplaćuje ni deo doprinosa PIO bi ostvarila socijalnu penziju. Na takav način bi bili uvećani prihodi Fonda doprinosima od poljoprivrednih osiguranika. Doprinose sada plaća oko 92.000 poljoprivrednih osiguranika od preko 400.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.
– Uvela bi se socijalna penzija za građane koji nisu ostvarili minimalni staž za penziju, koja bi se u celosti finasirala iz budžeta.
– Povraćaj neisplaćenih delova penzije oštećenim penzionerima i naslednicima preminulih zbog primene Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija od novembra 2014 do septembra 2018.godine.
– Profesionalno upravljanje imovinom RF PIO i ostvarivanje prihoda po tom osnovu.
– Formiranje saveta za socijalni položaj penzionera i starih lica…
Analiza prihoda i rashoda je pokazala da su promene finansijski moguće i održive.
Izvorni prihodi bi se povećali za oko osam odsto vraćanjem stope doprinosa na 26 odsto i više (što bi u 2026. godini iznosilo oko 920 miliona evra), obezbeđenjem plaćanja doprinosa na celokupnu zaradu, odnosno i na deo koji poslodavci isplaćuju na ruke bez plaćanja doprinosa, prihodi bi se postupno uvećali za oko 400 miliona evra, ali bi se uvećale i osnovice za buduću penziju zaposlenih kojima su se doprinosi PIO uplaćivali, garantovanu ili neznatno višu zaradu od nje.
Analizom troškova RF PIO treba utvrditi obaveze koje nisu iz penzijskog i invalidskog osiguranja, a koje treba da se finansiraju iz budžeta kao što su posebne penzije, penzije korisnika sa Кosova i Metohije, tuđa nega i pomoć, razlike između broja osiguranika i broja korisnika penzija iz vojske i policije itd.
Izvorni prihodi RF PIO bi mogli da se uvećaju i uvećanom stopom poreza na zarade koje su veće od pet prosečnih zarada, taksama na eksploataciju prirodnih resursa, posebnih akciza, prihoda od imovine i vlasničkih udela RF PIO u javnim preduzećima i sredstvima iz posebnog fonda od oduzete imovine stečene korupcijom i kriminalom koji će biti formiran posle promene vlasti. Država bi posle promena, izmenama propisa i savesnijim radom poreskih i drugih državnih organa znatno uvećala prihode budžeta od PDV i carina i stvorila uslove za dotacije za najniže i socijalne penzije.
Razlika između najniže i ostvarene penzije dotirala bi se iz budžeta sa oko 1,1 milijardu evra, u koju bi ulazilo i oko 220 miliona evra koji se sada izdvaja iz budžeta za „uvećanje uz penziju“ koje se isplaćuje uz penzije do visine od oko 73.000 dinara.
Iz rashoda bi bila ukinuta obaveza Fonda PIO da RFZO uplaćuje oko 11,6 odsto prihoda za zdravstveno osiguranje penzionera. Smatramo nelogičnim da Fond iz budžeta dobije novac koji prosledi RFZO umesto da država taj novac iz budžeta uplati direktno, jer se na ovakav način fiktivno uvećava učešće troškova za penzije u BDP, odnosno umanjuje novčana masa za raspodelu na penzije. Uostalom, penzioneri kao građani stariji od 65 godina koji ličnom potrošnjom, preko PDV u budžet unesu oko 20 odsto ukupne novčane mase podeljene na penzije (u 2026. godini oko 2,4 milijarde evra) pa pa bi i zbog toga trebali da imaju besplatnu zdravstvenu zaštitu, odnosno da se ona finansira direktno iz budžeta.
Promenama bi se smanjilo siromaštvo većine penzionera, obezbedila finansijska održivost i izvesnost sticanja penzije budućim generacijama, povratilo izgubljeno poverenje građana-osiguranika u penzijski sistem i povećao broj onih koji sami uplaćuju čime bi se dodatno uvećali izvorni prihodi Fonda.
Forum penzionera SRCE
