Veštačka inteligencija (VI), teoretski i praktično, predstavlja važan instrument (alat) podrške zdravstvenim radnicima i njihovim saradnicima, zdravstvenim ustanovama i pacijentima. Pored toga, ona pruža značajan doprinos u organizaciji i upravljanju zdravstvenim sistemom i svim tehničkim službama.
Pri tome, VI ne treba uvoditi kao zamenu za lekara i zdravstvenog saradnika, niti kao tehnološki dekor, već kao stručni, organizacioni i preventivni alat koji lekaru i saradniku vraća dragoceno vreme i neophodnu sigurnost, zdravstvenom sistemu daje raznovrsne podatke, a građaninu omogućava personalizovaniju i kontinuiraniju podršku očuvanju zdravlja, uz značajno veću bezbednost. Zbog toga, VI možemo nazvati zdravstvenim asistentom, odnosno brzim, svestranim i lojalnim pomoćnikom. U takvom sistemu, pacijenti ostaju aktivni učesnici koji kombinuju i usklađuju lično delovanje, digitalne alate i profesionalne savete zdravstvenih radnika i saradnika.
Generalno, navodim samo neke ciljeve, stručno utemeljene i promišljeno primenjene, VI tokom svakodnevnog rada zdravstvenih radnika: jednostavnija, kvalitetnija i brža realizacija preventivnih programa; povećana efektivnost i efikasnost zdravstvenih radnika; povećana brzina rada i odlučivanja zdravstvenih radnika; povećana bezbednost ispitivanja, lečenja i rehabilitacije pacijenata; uvođenje novih lekova; praćenje i analiza neželjenih ishoda lečenja, neželjenih događaja i interakcije lekova; lako dostupni kvalitetni medicinski podaci za stručna i naučna istraživanja; omogućavanje planske, osmišljene i dugoročne kadrovske politike; značajnija ušteda materijalnih i finansijskih sredstava na svim nivoima zdravstvene zaštite.
U Srbiji postoji usvojena Strategija razvoja VI za period 2025–2030. godine (“Sl.glasnik, br.5/2025). Nosilac planirane aktivnosti je Ministarstvo nadležno za naučnoistraživačku i inovacionu delatnost, uz brojne institucionalne saradnike, npr. Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo finansija, Institut za veštačku inteligenciju, Fond za nauku itd.
Takođe, Vlada Republike Srbije usvojila je marta 2023.godine i zaključak kojim se usvajaju etičke smernice za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije, a cilj je uvođenje preventivnog mehanizma koji će omogućiti odgovoran razvoj te vrste inteligencije i načina verifikacije, odnosno da su sistemi zasnovani na mašinskom učenju u skladu sa najvišim etičkim i bezbednosnim standardima.
Ne zaboravimo da je engleski fizičar i matematičar Stiven Hoking (1942 –2018) upozorio celo čovečanstvo na četiri realne i nadolazeće opasnosti: nuklearni rat, stvaranje genetski modifikovanih virusa, globalno zagrevanje i razvoj veštačke inteligencije koja bi mogla da nadmaši čoveka.
Svetska zdravstvene organizacija za Evropu zaključila je da odgovoran napredak VI u zdravstvu treba meriti spremnošću institucija za upravljanje tehnologijom, a ne brzinom uvođenja. Kao ključne probleme navodi pristrasne podatke, nejasnu odgovornost i nedovoljnu VI pismenost. Pored ovih problema, postoji problem data centara koji pokreću VI. Jedan veći data centar, opremljen superkompjuterima, dnevno potroši vode koliko i grad od trideset hiljada ljudi. Dok se u svetu vodi trka ko će napraviti pametniji VI model, u pozadini se odvija i drama o kojoj se retko priča: VI ponestaje struje. Zato je budućnost VI u sinergizmu tri stvari ili cilja: pametnijem softveru, prelaskom na čistiju energiju ( nuklearnu i solarnu) i postupnom uvođenju svetlosnih čipova umesto prenosa podataka pomoću struje-elektrona.
*
Primena VI, u zdravstvenom sistemu Srbije, treba da počne tamo gde je medicinska korist najveća, najbrža i najmerljivija, rizik najmanji, a prihvatljivost za lekare i građane najveća. To znači, fazno uvođenje VI kao podrške svakodnevnom radu lekara i zdravstvenih saradnika, standardizacija procedura, analitičko upravljanje sistemom i personalizovana preventivna podrška zdravlju.
U ovom trenutku, postoje bar četiri moguća prioriteta primene VI. Prvi prioritet treba da bude rasterećenje lekara od administrativnih, repetitivnih (ponavljajućih) i nemedicinskih poslova. Drugi prioritet treba da bude razvoj, integracija i evaluacija kliničkih algoritama, procedura i protokola. Treći prioritet treba da bude uvođenje statističke obrade i prediktivne analitike kao osnove za planiranje i realizacije prevencije, naučnih istraživanja, kadrovske politike, kapaciteta zdravstvene ustanove, opreme i troškova. Četvrti prioritet predstavlja personalizovana digitalna podrška zdravlju i razvoj preventivnih zdravstvenih algoritama koji se kontinuirano dopunjavaju na osnovu aktuelnog zdravstvenog stanja osiguranika i novih naučnih dostignuća. Naravno, za sva četiri nivoa neophodan je zaštitni okvir: jasna pravila odgovornosti i validacije, zaštićena privatnost, bezbednosti podataka i kontinuirana profesionalna kontrola.
Ovaj program mora imati i inženjerski deo, ali u službi medicine. Naime, zdravstveni objekti troše značajne količine električne energije, vode, toplotne energije, medicinskih gasova i potrošnog materijala. Ukoliko se ti troškovi ne mere, ne prate i ne analiziraju, oni postaju nevidljiv deo zdravstvenog budžeta. Tehnička podrška oslonjena na digitalno merenje i kontrolisanu primenu VI može pomoći u planskom održavanju, ranom uočavanju kvarova i smanjenju rasipanja finansijskih sredstava.
U svim fazama primene VI mora važiti osnovno pravilo: VI predlaže, upozorava i analizira, ali lekar odlučuje. Takođe, podaci pacijenta moraju biti zaštićeni i korišćeni isključivo u skladu sa stručnim, etičkim i zakonskim pravilima, primarno u interesu bolesnika i zdravstvnog sistema.
Međutim, polazeći od činjenice da postojeće mere zaštite još uvek nisu dovoljno razvijene i da su neki eksperimentalni modeli VI uspeli da izađu iz kontrolisanog okruženja tokom bezbedonosnog testiranja, stručnjaci ukazuju da bi to moglo predstavljaju jedan on najvećih izazova i problema u razvoju i primeni VI. Ukoliko modeli VI nisu posebno „obučeni“ da poštuju etička ograničenja, oni mogu pokušati da cilj ostvare na bilo koji način, uključujući i neovlašćeni pristup računarskim sistemima. Zato se nameća zaključak da treba pronaći ravnotežu između brzog tehnološkog napretka i bezbednosti sistema. Rezultat ovakvog razmišljanja su pojačani zahtevi istraživača, stručnjaka za sajber-bezbednost i zakonodavaca da se ravoj VI reguliše jasnijim pravilima.
*
Lekari, saosećajni iscelitelji u vremenu VI, ponovo se nalaze na vododelnici koja će, u velikoj meri, odrediti budućnost zdravstvene zaštite svuda u svetu, pa i u Srbiji. Uloga VI, između ostalog, jeste da obradi ogromne količine podataka, prepozna obrasce koje ljudski um i oko ponekad ne mogu da uoči i pomogne zdravstvenim radnicima da donesu brže i preciznije odluke. Zato se ovo vreme, po medicinskom značaju i mogućim dometima VI, može porediti sa vremenom otkrića vakcina, penicilina, insulina ili anestezije koja je otvorila vrata modernoj hirurgiji.
Dr Dragan Delić, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, predsednik Odbora za zdravlje stranke Srbija centar (SRCE)
„DANAS“, 7.novembar 2026.godine
