Da li je povremeni potrošački bojkot velikih trgovinskih lanaca opravdan? Da bismo dali odgovor na ovo pitanje, stranka Srbija centar je na osnovu saradnje sa malim preduzetnicima došla do sledećih saznanja:
Pretpostavimo da ste vlasnik malog preduzeća koje proizvodi robu za svakodnevnu potrošnju i želite da je prodate preko nekog velikog trgovinskog lanca koji posluje u Srbiji. Ne znate, međutim, da ste tom odlukom načinili svoj prvi korak ka poslovnoj GOLGOTI. Najpre niko u trgovinskom lancu ne želi i nema vremena da razgovara sa vama. Navodno, lanac ima sve što mu je potrebno tako da za vaš proizvod u njegovim prodajnim objektima prosto mesta nema. Međutim, ako ste dovoljno uporni i ne odustajete, neko će vam iz lanca, pre ili kasnije, pri tom ističući da to naprosto čini zbog svoga dobrog srca, izaći u susret i reći da će se naći neko mesto na rafovima i za vaš proizvod.
Tada pomislite, USPEO SAM! Za onoga ko hoće da radi i ko je uporan, sve je moguće. Kada odete na sastanak, koji ćete čekati bar dve-tri nedelje, shvatićete da ste na samom početku problema. Dočekaće vas neki direktor (menadžer, pravnik, aparatčik) koji će vam vrlo pristojno i uljudno objasniti da za svako prodajno mesto morate da platite tzv. ULISTAVANjE po bar kodu.
Za one koji ne znaju o čemu je reč, evo ukratko: “ ULISTAVANJE je jednokratna novčana nadoknada pozicije na prodajnoj polici ili rafu, koja zavisi od vrste robe. Plaća se za svaki prodajni objekat u lancu u kome se nalaze vaši proizvodi, a uredno je definisana aktuelnim cenovnikom prodajnog lanca“.
Pomislićete, u redu nekako ćemo i to izgurati…I tada, kao grom iz vedra neba, pomenuti aparatčik će vas upoznati i sa vašim drugim obavezama prema trgovinskom lancu:
• 10% osnovnog rabata
• 9% rabata na ostvaren mesečni promet
• 5% logističkog rabata
• 2% izrada planograma (šta god to značilo)
• 1% rabata za elektronsku razmenu podataka (što znači da će vam naplatiti svaki mail koji vam iz lanca pošalju)
• 60 dana odloženog plaćanja pisanim putem i 60 dana usmenim putem (ukupno 120 dana)
Na sve ovo ćete morati da se obavežete ugovorom, na čije uslove ne možete da utičete, niti da ih menjate. Ovakvi uslovi saradnje će vas naprosto nokautirati i shvatićete da nikoga u trgovinskom lancu ne zanima ni kvalitet vašeg proizvoda, niti njegova cena, nego samo kako da vas već na samom početku saradnje očerupaju, a kasnije da nastave da gule kožu s ledja vašeg poslovanja. No tu nije kraj, očekuje vas potom natezanje oko toga kako da naplatite svoje potraživanje od lanca, jer vaše fakture misteriozno nestaju nakon 120 dana. Takođe, bar dva puta godišnje morate učestvovati u akcijama sniženja, i naravno očekuje se da i vi tada odobravate dodatni rabat.
Suma sumarum, proizvod koji kao proizvođač prodate velikom trgovinskom lancu po ugovorenih 100 dinara, biće vam isplaćen posle više od 120 dana i za njega ćete dobiti tek 74 dinara. Međutim, krajnji kupac koji taj proizvod kupi u nekom objektu istog trgovinskog lanca za njega će morati da plati čak 170 dinara. Dakle gube i domaći proizvođači i domaći potrošači. Dobija, i to lavovski deo, trgovinski lanac koji je najčešće u stranom vlasništvu, a ponešto i država kroz prihod od PDV-a obračunat na veću osnovicu robnih cena.
Kada sve ovo znate, da li uopšte imate dilemu u vezi sa opravdanošću bojkota trgovinskih lanaca? Međutim, suštinsko rešenje ovog problema je da država počne da poštuje sopstvene zakone, posebno one koji sankcionišu trgovinske monopole, i obavezuju ih na plaćanje faktura u roku od 45 dana , a osnovni preduslov da se ovo desi je promena SNS režima.
