Javnosti Srbije je poznato da je na poslednjem skupštinskom zasedanju 2024. godine, u nikada viđenoj parlamentarnoj atmosferi režiranoj od strane Ane Brnabić, ukinut moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana. U septembru prošle godine Ministarstvo rudarstva i energetike (MRE) je sa konzorcijumom francuskih kompanija zaključilo ugovor o studiji koja treba da trasira put Srbije u korišćenju nuklearne energije u mirnodopske svrhe. Reč je o studiji koja tretira izuzetno bitnu materiju za razvoj srpske energetike u 21. veku kao i stvaranje okvira za obezbeđivanje energetske bezbednosti države u decenijama koje dolaze. Ono što stručnoj javnosti odmah pada u oko su tri sledeća bitna elementa. Prvo, ekstremno kratak rok realizacije, devet meseci kako su mediji preneli izjave zvaničnika MRE, što je ekstremno kratko za ovako bitnu studiju od strateške važnosti za državu, a što realno ukazuje na neozbiljnost (ne mogu se tako nadoknaditi prethodno izgubljenih trinaest godina koje je pojeo nemar i neznanje SNS režima). Drugo je ugovorena vrednost jednog strateškog projekta za državu, celih 120.000 EUR, što je svakako van ukusa i mere SNS kadra kojima mozak odavno računa samo u milionima i milijardama eura, a što svakako ne doprinosi ozbiljnosti celog poduhvata. Realno više liči na formalnost a da će ozbiljno naplaćivanje biti u nekoj sledećoj iteraciji (poput rafala, metroa, ugovora sa EDS, spalionice Vinča a što je sve izašlo iz francuske kuhinje). I treći, ne i najmanje važan, momenat je izvođač studije, konzorcijum francuskih kompanija EDF (Elektroprivreda Francuske) i Egis industries. I ovde već dolazimo do interesantnih indikatora: šta se može kao rezultat očekivati od firme EDF koja je glavni francuski proizvođač nuklearnih reaktora osim da promoviše svoja i rešenja bliskih francuskih kompanija kao što je npr. Framatore (ranije poznat kao Areva NP). A šta se tek može očekivati od firme Egis čija je ispostava u Srbiji Egis doo bila zadužena za nadzor rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu sa tragičnim epilogom od 1.11.2024. godine? Zaista nam nije cilj da bilo šta insinuiramo, ali samo razmišljamo naglas u očekivanju rezultata predmetne studije, a poznato je da koga su zmije ujedale taj se i guštera plaši.
Srbija centar (SRCE) je u svom programskom dokumentu „Oporavak Srbije“, promovisanom krajem aprila tekuće godine, nedvosmisleno zauzela pozitivno opredeljenje u pogledu nuklearne energetike, i to je uradila prva među svim političkim organizacijama u Srbiji, iskazanu stavom o formiranju tima za izgradnju nuklearnih elektrana (nukleus ovog tima već egzistira u okviru Resornog odbora za rudarstvo i energetiku Srbija centra). To opredeljenje polazi od osnovnog načela u savremenom konceptu planiranja novih izvora električne energije – u trenutku donošenja odluke u obzir dolaze samo ona tehnički proverena rešenja za koja apsolutno imamo spoznaju o decenijskim dominantno pozitivnim eksploatacionim iskustvima. Ovo se u celosti uklapa i u naš stav da Srbija ne sme biti eksperimentalna zemlja za inostrane kompanije i njihove nove tehnologije, niti u jednom segmentu, kao što je to naprimer projekat litijuma Jadar, samim tim ni za nuklearne tehnologije koje su u eksperimentalnoj fazi razvoja (SMR-mali modularni reaktori, torijumski princip).
Rešenje prihvatljivo za Srbiju su stoga provereni blokovi velikih snaga generacije tri plus koji decenijama unazad rade izuzetno pouzdano. SRCE će temu razvoja nuklearne energetike Srbije budno pratiti i o tome blagovremeno informisati javnost. Jer, više je nego opravdana bojazan javnosti za sve projekte koji se razvijaju pod pokroviteljstvom koruptivno-kriminalne SNS vlasti, kao što su između ostalog ZiJin i RTB Bor ili pak onih u neuspešnim realizacijama kao što je projekat Jadar. Stoga aktuelnom režimu još jednom šaljemo poruku da SMR reaktorima, koji su još uvek samo eksperimenti u razvoju, nema mesta u energetici Srbije. A znamo da bi SNS vrhuška na čelu sa Aleksandrom Vučićem pristala i na neprihvatljivo eksperimentisanje sa SMR reaktorima ukoliko bi to značilo i samo promil podrške Makrona i Francuske da i dalje mogu tlačiti građane Srbije i sveobuhvatno uništavati im državu.
Na poslednjem održanom sastanku predstavnika MRE i francuskih kompanija koje studiju realizuju mogla se videti otužna slika vremena sadašnjeg u Srbiji – naspram tima vrhunskih francuskih inženjera nuklearne fizike sedeli su likovi iz MRE koji predmetnoj studiji apsolutno ne da nisu dorasli, nego što bi naš narod rekao veze s vezom nemaju o istoj (daj Bože da neki od njih ne misle da je za cepanje jezgra atoma neophodan čekić, budak iliti neka slična alatka). Tužno da tužnije biti ne može. Saopštenje sa ovog sastanka govori o manje-više stadardnim rokovima vremenske dinamike realizacije prve faze na putu nuklearne energetike. Na konferenciji za štampu MRE pomenuto je i da je razgovarano o integraciji budućih nuklearnih elektrana u naš elektroenergetski sistem što nema suštinski veze sa glavnom tematikom studije, ali morala se održati predstava za javnost, pa samim tim popuniti predviđeno vreme. O kadrovima neophodnim i ključnim faktorom za realizaciju ovako zahtevnog projekta malo šta smo čuli iz MRE. A o tome da je već u narednoj školskoj godini trebalo na unverzitetima u Srbiji predvideti kvote za školovanje novih nuklearnih fizičara ni reči. Taman posla da SNS vlast u Srbiji misli o studentima i mladosti Srbije koji za njih predstavljaju teroriste, rušitelje države i najvećeg neprijatelja kojeg je Srbija ikada videla. Loša strana medalje je da i dalje nastavljamo da gubimo više nego dragoceno vreme po pitanju nuklearne energetike. Ali medalja uvek ima i svoju dobru stranu, a to je da kraj vlasti SNS tiranije neminovno i brzo dolazi i da će ova i slična pitanja, od fundamentalnog značaja za naredne decenije, rešavati stručni ljudi kojih na sreću u Srbiji ima još dovoljno i to zajedno i timski sa mladim ljudima koji su sticajem okolnosti studenti u ovom trenutku.
