„Grupa od 60 narodnih poslanika Narodne skupštine iz Srbija centra (SRCE), Stranke slobode i pravde, Zeleno-levog fronta, Narodnog pokreta Srbije, Novog lica Srbije, Pokreta slobodnih građana, Stranke demokratske akcije Sandžaka, Ekološkog ustanka i Demokratske stranke podnela je predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba više članova Pravilnika o načinu i organizaciji obavljanja hitne medicinske pomoći, zbog njihove direktne nesaglasnosti sa Ustavom, zakonima i potvrđenim međunarodnim ugovorima“, izjavio je danas narodni poslanik Slobodan Petrović, potpredsednik Srbija centra.
On je, na konferenciji za novinare u Skupštini, ukazao da član 6. pravilnika daje ovlašćenje doktoru medicine da samostalno i stručno procenjuje opravdanost i odlučuje o potrebi izlaska ekipe, pa takva formulacija bez obavezujućih i objektivnih protokola prepušta odluku o životu i smrti subjektivnoj proceni pojedinca.
„To u praksi znači da će ekipa hitne pomoći, na primer u Beogradu, intervenisati i izaći na teren, a u Vranju neće to učiniti bez obzira na identične simptome koje pacijent ima. Član 9 pravilnika dodatno produbljuje ovaj problem definisanjem drugog reda hitnosti gde se navodi da ekipa treba da krene blagovremeno u skladu sa procenom trenutnog stanja pacijenta i u zavisnosti od broja dostupnih ekipa. Ova odredba uvodi dva nedopustiva elementa. Prvi, pravnu neodređenost, termin blagovremeno je bez objektivnog vremenskog okvira, što stvara nepredvidivost i drugi nemedicinski kriterijum uvođenje kriterijuma broja dostupnih ekipa u samu definiciju reda hitnosti legalizuje odlaganje pomoći iz organizacionih razloga, što je u suprotnosti sa obavezom države da obezbedi efikasnu zaštitu života kao i sa načelom pravne sigurnosti“
Petrović je konstovao da takva manjkava regulativa stvara ogroman i neprihvatljiv sistemski rizik, što nedvosmisleno potvrđuju zvanični statistički podaci iz izveštaja o radu Zavoda za urgentnu medicinu Beograd, koji pokazuju da se svake godine donese više od 450.000 odluka o neslanju ekipe hitne pomoći na osnovu sistema trijaže uređenog osporenim pravilnikom.
„Kada se tako veliki broj odluka donosi u okviru sistema koji je zasnovan na subjektivnoj proceni to stvara ogroman i neprihvatljiv sistemski rizik od pogrešne procene hitnosti, što je u određenom broju slučajeva za posledicu imalo smrtni ishod“.
On je objasnio da zato predlagači traže da Ustavni sud odredi privremenu meru i obustavi izvršenje akata i radnji koje se preduzimaju na osnovu osporenih odredaba, jer bi njihovom daljom primenom mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice u vidu novih smrtnih ishoda i teških narušavanja zdravlja građana.
