Povodom 14. juna, međunarodnog dana davalaca krvi – izabranog u čast nobelovca Karla Landštajnera koji je otkrio AB0 sistem krvnih grupa – podsećamo da je Svetska zdravstvena organizacija rezolucijom WHA 58.13 obavezala države da izgrade stabilne, bezbedne i održive sisteme snabdevanja krvlju. Nažalost, u našoj zemlji ovaj sistem godinama opstaje isključivo zahvaljujući entuzijazmu humanih pojedinaca i Crvenog krsta, dok vlast pokazuje hroničnu nesposobnost da reši sistemske probleme.
Podaci u našoj zemlji su alarmantni. Evropski standard i minimum za stabilnost sistema je preko 4% dobrovoljnih davalaca u populaciji, dok naša zemlja godinama tavori na oko 3%, odnosno na oko 230.000 – 240.000 jedinica krvi. Važno je i da naglasimo da je oko 40.000 žena Srbije u sistemu doborvoljnih davalaca krvi.
Umesto da država ovaj problem rešava strateški, svedoci smo da se javnost alarmira tek kada rezerve krvi padnu na kritične, jednodnevne zalihe, čime se direktno ugrožavaju životi pacijenata koji čekaju na operacije.
Propale reforme transfuziološke službe iz 2019. godine i centralizacije otežale su davanje krvi u manjim sredinama. Smanjen je broj lokalnih akcija, a građani iz unutrašnjosti koji žele da budu humani često nailaze na administrativne i logističke prepreke. Istovremeno, svedoci smo da se u privatnom sektoru zakon koji garantuje dva slobodna dana za davaoce krvi masovno krši, dok inspekcija rada povodom toga ne preduzima ništa. Suočavamo se sa ozbiljnim moralnim i sistemskim slomom u zdravstvu: krv dobijena od neplaćenih, dobrovoljnih davalaca, preusmerava se privatnim klinikama koje tu istu krv komercijalizuju, dok državne ustanove odlažu operacije pacijentima zbog nestašica. Pravdanje institucija da se privatnicima naplaćuju samo „laboratorijski troškovi” ne menja činjenicu da sistem favorizuje profit nad solidarnošću. Vrhunac neodgovornosti vlasti ogleda se u svesnom uništavanju tona domaće krvne plazme i gašenju sopstvenih prerađivačkih kapaciteta, što nas primorava na milionski uvoz stranih lekova.
Zahtevamo od Ministarstva zdravlja i nadležnih institucija hitne i konkretne mere za decentralizaciju i reorganizaciju kako bi se olakšao pristup davaocima u svim opštinama u Srbiji. Zatim, strogu kontrolu i kazne za poslodavce koji radnicima uskraćuju zakonom zagarantovane slobodne dane nakon davanja krvi. I najzad, javno objavljivanje registra zaliha krvi kako bi građani znali stvarno stanje i kako sistem ne bi doživeo kolaps.
S obzirom na to da su građani više puta pokazali humanost, posao države je da obezbedi uslove. Ujedno pozivamo sve naše članove, simpatizere i sugrađane koji su u mogućnosti da i ovog 14. juna dobrovoljno daju krv – jer solidarnost i spasavanje života ne smeju da čekaju da nesposobna vlast uradi svoj posao.
Forum žena Srbija centra
