Svim zaposlenim u rudarskom basenu (RB) Kolubara, bilo kojoj strani da pripadaju, odavno je jasno koliko je za ovaj rudarski basen vlast SNS-a bila pogubna. Po svemu sudeći, upravo je RB Kolubara (uz ostatak Elektroprivrede Srbije-EPS) bila najveća žrtva SNS‑a. To niko ne može demantovati jer je dovoljno samo pogledati zvanične godišnje izveštaje EPS-a iz kojih se vidi da je proizvodnja uglja u RB Kolubara pala sa nekadašnjih 30 miliona tona na manje od 22 miliona tona na godišnjem nivou. To je pad od gotovo 30%. Uspeo je kriminalni režim SNS-a da polomi kičmu elektroenergetike Srbije. Za oporavak ovog sektora će trebati čitave decenije. Sadašnjost je tamna, bez imalo belog, a budućnost sa SNSom još crnja. Jer kako su SNS uništitelji svega što nosi odrednicu srpski predvideli, u Strategiji razvoja energetike i u Integrisanom Nacionalnom Energetsko Klimatskom Planu koji su usaglasili sa EU, sve termoelektrane (TE) u Srbiji će biti van pogona zaključno sa 2050. godinom! Tvrdnja SNS kvazistruke da će jedan broj TE biti preveden u nekakvu stratešku rezervu je samo drugi naziv za zatvaranje TE i predstavlja još jedan neuspešan pokušaj obmanjivanja, Informerom i Pinkom ionako već hipnotisanih, građana Srbije.
Trenutna situacija je takva da gomila SNS firmi parazitira na EPS-u finansijski ga razjedajući uslugama, radovima i isporukom opreme čiji su iznosi višestruko veći od tržišnih vrednosti. Vrlo često upitne svrsishodnosti. Trenutno ne postoji firma koja radi za EPS, a da to nije pod strogom kontrolom SNS-a, niti se u EPS-u bilo kakav posao može uraditi, a da se u njega ne ugrade kojekakve SNS firme.
Od ove godine izgledi su da će se čak i upis, odnosno nabavka uglja zaposlenih u RB Kolubara za narednu grejnu sezonu obavljati preko SNS firme! Od kada firma postoji zaposleni u RB Kolubara su ugalj upisivali direktno u firmi i nikada se nije išlo preko posrednika. Procedura je bila takva da su zaposleni ugalj upisivali preko komisije za ugalj koja je proveravala podatke zaposlenih i slala ugalj na isporuku. Nakon isporuke uglja zaposleni su potpisivali zaključnicu za ugalj i prevoz, posle čega su se radile obustave od plate. Sve se to plaćalo u 16 polumesečnih rata tokom 8 meseci.
Izgleda da je direktnom upisu uglja u Kolubari za zaposlene došao kraj jer su SNS lešinari i tu videli prostor za svoju „zaradu“, mada je mnogo adekvatnije reći pljačku ili otimačinu. Nije im bilo dovoljno to što Veselinović uzima harač u uglju u Republici Srpskoj i po basnaslovno uvećanim cenama isti isporučuje EPSu. A za to vreme TE u Elektroprivredi Republike Srpske više vremena stoje nego što rade, upravo zbog nedostatka uglja! Sada će, možda, zaposleni u Kolubari, kroz svaku tonu uglja iz sopstvene firme, plaćati određeni procenat, ili je bolje reći reket, nekom zaslužnom SNS kriminalcu koji je batinao studente, a među kojima su bila i njihova deca. Situacija je postala jadna i ponižavajuća za sve zaposlene, dok sindikat, za koji se nekad procenjivalo da je treći po snazi u Evropi, ostaje nem. Istini za volju, od ovog sindikata se nije mnogo ni očekivalo jer je on već dozvolio da plate zaposlenih u Kolubari, koje su nekada bile 70% veće od republičkog proseka, padnu na nivo koji je svega 15% veći od republičkog proseka. Sindikalni lideri, poznati po svojim pogrdnim nadimcima „Đokin“ i „Pici“ (valjda i to na neki način govori o kakvim se osobama radi, i o njihovom integritetu između ostalog), odavno su izneverili interese zaposlenih u RB Kolubara za koje su se bili obavezali da se izbore, a sve zarad svojih niskih privatnih interesa. Ali su zato uspeli da pocepaju sindikat i učine ga beznačajnim, što je ovoj kriminalnoj vlasti dalo dodatni vetar u leđa. Sada svi samo mogu bespomoćno da gledaju kako će se SNS lešinari verovatno ugrađivati čak i u upis i isporuku uglja za zaposlene.
