Da je kojim slučajem Branislav Nušić danas živ, verovatno bi već pisao novu komediju.
Prvi čin: Teniskom savezu Srbije se smanjuju sredstva.
Drugi čin: Odjednom — novac se pojavljuje.
Publika u sali se pita: da li je ovo briga za sport ili politički zaplet?
Jer sport bi, po logici zdravog razuma, trebalo da ima stabilnu i predvidivu podršku države, a kod nas ponekad deluje kao da se finansije pojavljuju i nestaju kao rekviziti u pozorišnoj predstavi.
I onda se neminovno nameće pitanje: da li se ovde zaista radi o sistemu podrške sportu — ili o pokušaju da se pošalje neka poruka onima čiji se glas čuje daleko van granica terena?
Novak nije samo vrhunski sportista. On je simbol jedne generacije i dokaz šta se može postići radom, upornošću i talentom.
Zato je možda vreme da se sport u Srbiji izvede iz političkog pozorišta i vrati tamo gde mu je mesto — na teren, uz jasnu, stabilnu i transparentnu podršku države.
Ako nam sport postane scena za političke predstave, onda će jedini koji sigurno gubi biti sam sport.
