Nemoguće je danas ne primetiti da se, od samog formiranja 2021. godine do dana današnjeg, Elektrodistribucija Srbije (EDS) „rodila“ kao nedonošče SNSa pod budnim okom glavne medicinske sestre, jednog od najvećih kvazienergetičara u istoriji Srbije, Zorane Mihajlović. Još od „začeća“ 2015. godine (dok je sadašnja EDS bila sastavni deo Elektroprivrede Srbije (EPS)) besne interni sukobi u i oko EDS, u prvoj liniji između beogradskog dahije Zorana Rajevića sa zaštitnikom u vidu Andreja Vučića i novosadskog age Bojana Atlagića, pobratima po knjizi (nikako drugačije) Miloša Vučevića. Začeću je kumovao Aleksandar Antić ondašnji SPS ministar energetike, takođe ugledni član kluba ljubitelja knjige kao i Atlagić i Vučević uostalom. Jasno je da sukobi nisu na stručnoj osnovi već isključivo na podeli interesnih sfera u istorijski najvećoj pljački Srbije. EDS je danas eklatantan dokaz one čuvene Vogišićeve iz 19og veka da „što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi“!
Dan danas se EDS neuspešno vrti na SNS osovini Novi Sad-Niš i na lagerima Biljana Komnenić-Dalibor Nikolić koji viri čas ispod suknje v.d. direktorke čas ispod skuta SNS mecene Andrije Vukašinovića. Preduzeće je konstantno u finansijskim problemima jer preveliki su, čak i za njih, apetiti SNS paša Dragoljuba Zbiljića, kuma Nikole Petrovića ali i brojnih sličnih režimskih mezimaca. Zlo vreme za EDS danas baš ko za Srbiju u vekovima turskog zuluma! U EDSu godinama već nema čak ni elementarnog održavanja, najjednostavnijih zahvata tipa redovne seče rastinja na trasama dalekovoda. Posledice su danas vidljive svim građanima Srbije: leti bezbroj šumskih požara a zimi obrušavanje rastinja na dalekovode zbog čega je ogroman broj potrošača nedeljama bez napajanja električnom energijom. Neki čak i mesecima. O neočitavanju brojila i napamet izdavanim računima sa astronomski uvećanim iznosima suvišno je dalje trošiti reči. Kao i o neadekvatnom održavanju ključnih objekata TS 110/x kV (u januaru ove godine u havariji uništena TS 110/10 kV Barič a izveštaji EDSa i MUPa do dana današnjeg nisu objavljeni), katastrofalnoj kadrovskoj politici. Praktično crno bez imalo beloga, belo je rezervisano ipak samo za SNS elitu. A sve EDS katastrofe iz svojih džepova plaćaju uveliko osiromašeni građani Srbije.
Svi iole upućeniji u problematiku EDSa sećaju se da je formiranju preduzeća prethodilo „ukidanje“, odnosno razvlašćivanje pet regionalnih elektrodistributivnih kompanija, tadašnjih PD (Elektrovojvodina Novi Sad, EDB, Centar Kragujevac, Elektrosrbija Kraljevo i Jugoistok Niš). Svi PD centri su se nevoljno odricali stečenih privilegija i nadležnosti a najteže je bilo u slučaju Elektrovojvodine. Najteži problem je onomad rešen korelacijom Vučić-Čanak kojom je Vučić sahranio Elektrovojvodinu a Čanak zarad svojih interesa istoj zabo glogov kolac u odar. Kompenzacije radi Novom Sadu (NS) je, zbog žrtvovanja Elektrovojvodine, obećan glavni centar za upravljanje na teritoriji cele Srbije. To je bio prvi Vučićev ustupak Vojvodini. Sprovedena centralizacija suštinski je donela rezultat samo SNS pašama kojima je dodeljeno eksploataciono pravo na celom elektrodistributivnom području Srbije. Jer NS paši Zbiljiću premali je bio pašaluk vojvođanski. Tako da se centralizacijom pronašao prostor i za drugog NS pašu Dejana Slijepčevića i firmu GAT. Jer bez ovog teritorijalnog proširenja NS tajkunskog uticaja na celu Srbiju teško bi se rešila velika gužva u NS šesnaestercu između Zbiljića i Slijepčevića. Jer NS paše su bili baš zakrvili, na nož što bi naš narod rekao. Drugi ustupak Vojvodini bio je da kompletan krovni menadžment EDSa bude vojvođanski, čime se EDS usrećio baš. Do bola, što bi naš narod rekao. Tako je EDS na čelu dobio trijumvirat snova: Bojan Atlagić-čovek sa livadskim diplomama obrazovanja tako svojstvenim SNS pošasti, Predrag Matić-čovek više muzičar nego li nekakav stručnjak, Aleksandar Slijepčević-ispodprosečan inženjer u svakom pogledu, tu je izgleda plemenski kodeks bio mnogo važniji. I na kraju ustupak treći, SNSu najvažniji, dominantno poslovanje na nivou celog EDSa je kontrolisano iz samo jedne tačke. To za sobom povlači da dominantno poslovanje preuzimaju NS firme: Energotehnika Južna Bačka paše Zbiljića (ubrzo i vlasnika kraljevačke Elektromontaže), GAT paše Slijepčevića, Montop paše Marka Bosanca. I ostalih NS Paša tipa Bocare, subašama se ni broja ne zna.
Sve u svemu, ovakvim SNS poslovanjem na osovini Niš-Novi Sad (bez onog standardnog a ključnog, via Beograd) EDS se danas nalazi na ivici ambisa: tehničkog, kadrovskog, finansijskog. Potpuni debakl! I takvog će ga, dodatno očerupanog EXPO mašinerijom, sutra ostaviti kriminalni SNS-SPS klan Srbiji. Javnost Srbije ovo danas mora da zna jer put oporavka i vraćanja u normalu će biti i dugotrajan i težak, trnjem posut. Ali i da je oporavak sa aktuelnom vlašću apsolutno nemoguć!
