Prof. dr Dragan Delić, član Predsedništva Srbija centra (SRCE) i narodni poslanik, predložio je da se dnevni red sednice Narodne skupštine dopuni Predlogom zakona o lekarima. On je istakao da je Predlog predat još 5. decembra prošle godine i da je pisan na osnovu iskustva i znanja, bez osvrta na slične zakone u drugim zemljama.
„Postoje brojna objašnjenja zašto mi takav pravni akt, koji obuhvata celokupnu lekarsku delatnost, nemamo od 45. godine, da smo imali takav zakon 1931. godine, koji je usvojila Narodna skupština i potpisao kralj Aleksandar Karađorđević. Da ovakav zakon postoji u mnogim evropskim zemljama i čak u zemljama u susedstvu. U Srbiji ima 38.000 lekara sa licencom. Od toga 22.300 lekara radi u javnom državnom zdravstvu, 62 odsto su specijalisti, 18 odsto su lekari na specijalizaciji, što znači da 80 procenata lekara u Srbiji ima to najviše stručno zvanje, računajući užu specijalizaciju. Međutim, glavni razlog zašto smo napisali ovaj zakon, to je raskorak koji postoji u našoj zemlji decenijama između dve činjenice. Na jednoj, da zdravstveno stanovništvo nacionalni resurs svake odgovorne uređene napredne razvojne zdravorazumske države, da zdravstveni radnici, posebno lekari, svojim stručnim, kvalitetnim, efikasnim, promišljenim i maksimalno bezbednim radom, presudno utiču na jačinu, stabilnost, ekonomski razvoj i budućnost svakog društva. Na drugoj strani, zdravstveni sistem Srbije od 90. godina prošlog veka ima problem i u oblasti finansiranja, potrošnje, organizacije, rukovođenja i kadrovske politike. Često se lekari u takvom sistemu, da upotrebim eufemizam, ne snalaze najbolje. Zato smo pokušali da ovim zakonom premostimo i ublažimo ovaj raskorak“, izjavio je Delić i dodao da je Predlog zakona propisao pojam i uslove za obavljanje lekarskog poziva, prava i brojne obaveze lekara.
„Prebacili smo težište rada lekara na promociju zdravlja i prevenciju bolesti. Unapredili smo vrednovanje lekarskog rada, definisali uzajamni odnos lekara i lekara, lekara i pacijenta, lekara i porodice bolesnika, lekara i njihovih učitelja, što je još Hipokrat napisao. Proveli smo lekarski staž, proveli smo stručni ispit, uveli smo takozvane lekare volontere u zakonski okvir, uveli smo obavezne vodiče dobre kliničke prakse, definisali nastupe lekara u sredstvima javnog informisanja, eliminisali mogućnost samoreklamerstva među lekarima naravno. Stručno, organizaciono i ekonomski ojačali srpsko lekarsko društvo staro 154 godine, demokratizovali izbore u Lekarskoj komori Srbije, jasno definisali delokrug rada Lekarske komore Srbije i tako dalje i tako dalje. Šta bi trebalo da bude rezultat ovog zakona? Kvalitetniji, bezbedniji zdravstveni sistem za sve osiguranike. Drugo, sistem u kome će lekari biti dobro organizovani, adekvatno nagrađeni i zaštićeni, u kome će lekari raditi sa zadovoljstvom i osećajem korisnosti i satisfakcijom u svakom pogledu. To obezbeđuje 102 člana zakona. I ono što je najvažnije, očekujemo da primenom ovog zakona polako i strpljivo osnažimo poverenje između lekara i pacijenata koje se poslednjih godine izgubilo. U ovom zakonu nema ni političkih poruka, ni partijskih, ni ideoloških. Jednostavno, ovim zakonom hoćemo da pomognemo i lekarima i pacijentima“, zaključio je Delić.
On je predložio da se dnevni red dopuni i tačkom Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o zdravstvenoj zaštiti, jer, kako je naveo, ova oblast zahteva veliki broj promena.
„Predlažemo da se formira nova zdravstvena ustanova u sistemu zdravstva, a to je banjsko-klimatsko lečilište. Takva ustanova ne postoji u ovom trenutku u zdravstvenom sistemu Srbije. To je zdravstvena ustanova koja obavlja specijalističku, konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost u okviru prevencije, lečenja i rehabilitacije koristeći prvenstveno prirodne lekovite činioce. To su lekovite vode, lekoviti gasovi, lekovita blata ili peloidi, lekoviti klimat. Banjska klimatska lečilišta će pružati usluge različitim kategorijama korisnika, od potpuno zdravih ljudi do ozbiljno bolesnih. S tim što se svakoj kategoriji mora pružiti tačno propisana i standardizovana zdravstvena usluga. U daljem tekstu mi tačno i definišemo koji su to odgovarajući standardi za banjsko-klimatska lečilišta. Činjenica da je Srbija bogata prirodnim faktorima koji čine preko 300 različitih lekovitih voda, lekoviti gasovi, lekovita blata, peloidi, lekoviti klimati. U Srbiji postoji višedecenijski rad zdravstvenih ustanova, odnosno takozvane specijalne bolnice, a bilo ih je 20-ak, i dva instituta sa 3.800 kreveta sa odličnim stručnim kadrom i medicinskom opremom. U njima se primenjuje savremena metoda fizikalne medicine i rehabilitacije uz nedovoljno korišćenje prirodnih faktora. Ne smemo izgubiti iz vida da su danas masovne nezarazne bolesti, koje su manje-više preventabilne, uzrok smrtnog ishoda kod preko 85 procenata bolesnika u Srbiji. Više od jedne trećine zdravstvenih problema može biti direktno povezano sa faktorima životne ili radne sredine. Zato banjske klimatska mesta predstavljaju važan strateški resurs svake države. Oni zauzimaju sve značajnije mesto u životu savremenog čoveka i predstavljaju mesta za prevenciju, lečenje, rehabilitaciju, oporavak i rekreaciju naših, ali i stranih osiguranika. Privatizacija specijalnih bolnica, koje se godinama široko zagovara, ali i realizuje, ne garantuje uvek društveno-odgovorno ponašanje novih vlasnika. Na sve to ukazuju iskustva iz susednih zemalja, gde je, na primer, specijalizovana rehabilitacija praktično ukinuta. Poenta uvođenja ove zdravstvene ustanove u zdravstveni sistem je da to klatno koje postoji u Srbiji i u ovom trenutku potpuno naginje kurativi, dijagnostici i imdižing centrima, pomeri se ka promociji zdravlja i ka prevenciji. Na duže staze to će doneti i finansijski benefit, ali i medicinski benefit“, naglasio je Delić.
