Ivica Dačić je uspeo da prevaziđe samog sebe i svojevremene jezičke bravure kada je dokazivao nevinost u slučaju Kofer. Njegov povratak u javnost posle desetodnevnog samovoljnog izgnanstva zbog navodne bolesti vrhunac je licemerja, jer se ministar pojavio samo da bi odradio novi prljav posao za svog koalicionog partnera, čitajući unapred napisani govor o „nasilnim protestima“.
Dok se Dačić zgražavao nad neredima u centru Beograda, čitava Srbija je videla da su nasilje izazvale uvežbane falange tetoviranih huligana, opremljenih arsenalom pirotehnike kao da dolaze direktno sa platnog spiska režima. Jasno je da su ovi jurišnici, pušteni sa lanca, imali samo jedan zadatak – da režiranim haosom kompromituju opravdani revolt naroda i pruže povod za brutalnu političku propagandu protiv Vučićevih političkih protivnika.
Međutim, ono o čemu Ivica Dačić gromoglasno ćuti mnogo je opasnije od svake petarde bačene na kordone policije. Ministar ni rečju nikada nije pomenuo nezapamćeni skandal i zločin u restoranu na Senjaku, zbog kojeg je uhapšen načelnik beogradske policije Veselin Milić. Ako već nema obraza da sada podnese ostavku, uskoro će svakako morati da odgovori na pitanja za koga radi policija ako je njen prvi čovek u prestonici akter mafijaških obračuna i zašto se više od deset dana krio dok mu se ministarstvo urušava pod teretom kriminala?
Da li je ćutanje o Miliću cena kojom Dačić kupuje svoj opstanak u vlasti ili je ucenjen otkrivanjem onoga što pokušava da sakrije? ivica Dačić je tako pokazao da nije ministar unutrašnjih poslova, već portparol paralelnih struktura koje su državu pretvorile u Vučićev poligon za pljačku države. Odgovornost za Senjak ne može da sakrije paradom policijskih vozila i pokušajem da se mirni protest pretvori u divljanje huligana po naredbi sa poznate adrese.
