Danima građani Čačka, Arilja, Požege. Lučana i Gornjeg Milanovca zbog incidenata i kvarova na regionalnom vodovodu Rzav, nemaju vodu. Više stotina hiljada građana zapadne i centralne Srbije nemaju ni tehničku vodu, nedovoljno je i cisterni za snabdevanje građana, pa su u pomoć pritekli i Vojska Srbije i okolni gradovi, bolnice su morale da odlože sve operacije osim hitnih, škole su skratile časove, proslave matura učenika su otkazane, građani se snalaze kako znaju i umeju.
Problemi sa vodosnabdevanjem u Srbiji je jedan od najozbiljnijih problema poslednjih godina, iako Srbija ima dovoljno vodnih resursa. Postavlja se pitanje zašto dolazi do toga da građani bivaju uskraćeni da imaju vodu, sada ne samo u letnjim mesecima već u toku cele godine.
Odgovor je dugogodišnja nebriga i nebavljenje ovim problemom, dotrajala vodovodna infrastruktura, cevovodi izgrađeni sedamdesetih godina prošloga veka odradili su svoje, gubici vode u prenosu od izvorišta do krajnjih korisnika se meri na 50%, mreža curi na sve strane. Neodržavanje kanalizacionih mreža, nepostojanje kanalizacije u ruralnim i perifernim gradskim sredinama, ugrožava i urušen vodovodni sistem ali i podzemne vode i kvalitet lokalnih bunara, zbog čega lokalni vodovodi često pribegavaju prekomernom hlorisanju vode kako bi sprečili zaraze, što utiče na ukus i kvalitet vode, posebno u Vojvodini gde voda iz vodovoda sadrži prekomerne količine arsena i drugih teških metala.
Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034.godine usvojena je 23.12.2016. godine, dokument kojim su utvrđeni dugoročni ciljevi, smernice, mere za korišćenje vode i obezbeđenje resursa, zaštite voda od zagađenja, kao i uređenje vodotokova i smanjenja rizika od poplava. Skoro da ništa od utvrđenih ciljeva nije ni započeto, ostalo je na papiru, ova vlast radi samo ono što se vidi i gde može parada da se napravi autoputevi, EXPO 2027, vodovodne cevi su u zemlji, ne vide se, ali problemi Srbije sa vodosnabdevanjem se itekako vide.
