General Zdravko Ponoš, predsednik Srbija centra (SRCE), izjavio je danas, na sednici Skupštine, da je Vučiću jasno rečeno da bi se otkočio put ka EU treba da se reši usklađivanje sa spoljnom politikom, unutrašnje reforme u oblasti vladavina prava, takozvani Mrdićevi zakoni, medijske slobode, tj REM i izborno zakonodavstvo, odnosno primedbe ODIHR.
Vučić je, naveo je Ponoš, obećanjem da će za dve nedelje da uradi ono što nije za pet godina samo potvrdio da se to nije htelo, a ne da se nije moglo.
„Mišljenje Venecijanske komisije nije toliko afirmativno kao što vlast pokušava da predstavi, pogotovo što nisu ni videli sve što je u finalnoj varijanti. Zašto se vlast upetljala u sve ovo, izgubila tri meseca i ponižavala Mrdića? Radi o uzimanju milijardu i po evra koji su i dalje blokirani i marketingu kako bi se otvorio treći klaster za potrebe domaće javnosti. To je sad jasno i ovima iz EU koji su bili naklonjeni komunikaciji sa ovakvom vlašću. Vučić manipuliše i laže kada tvrdi da tog novca nema zato što nije uveo sankcije Rusiji. Nema ih zbog ovakvih Mrdićevih zakona, zbog kadrovskog masakra u pravosuđu, izborne krađe, REM i zbog ovoga što radi policija na ulici“.
Ponoš je istakao da se vlast sprema da pokrade izbore, a cilj je da se ostane na vlasti i hrani hobotnica koja ima skupe navike.
„Problem je samo u tome koliko će ovaj put ta krađa da je košta i da li je spremna da plati toliku cenu. Da bi uzimali domaće pare, dovoljno je da pokradu izbore. Da bi uzeli evropske, ne smeju da ih pokradu. I to je nevolja – ako ne pokradu ne mogu da ih dobiju, ako ih ne dobiju onda nema ni evropskih, ni para građana Srbije. Jasno je da se vlast sprema za uhodanu varijantu da usvoji zakone koje neće primenjivati“.
Dodao je da je vlast je u ozbiljnoj nervozi, krenuli su unutrašnji sukobi, počela je ostavinska rasprava, iako figurativno „Pantelija još nije bacio kašiku“.
„Svi se pitaju gde je moj deo i svako vadi iz džepa svoju verziju testamenta. Problem sa tim unutrašnjim sukobima je u tome što se preliva van krugova vlasti. U tim sukobima počele su da lete glave, a u toj situaciji bezbednosni aparat služi samo da proba da kontroliše da se oni kojima su dodeljeni neki pašaluci u oblasti kriminala ne bi previše podžapali. Sad im se to desilo. Imamo policiju koja ubija ljude u pritvoru, prebija decu na ulici, koja je obučena tako da joj se ne vide imena, oznake, sa čarapama na glavi. To nije prekomerna upotreba sile, to je državni teror iza koga stoji vlast“.
Naglasio je i da je skandalozno maltretiranje građana Crne Gore na graničnim prelazima i upitao da li tako treba da se ophodimo prema nekome ko nam je toliko blizak.
„To je bio revanšizam zato što je vraćena Vučićeva tetovirana ekipa iz Ćacilenda. Maltretirani su obični ljudi koji su krenuli da obiđu rodbinu ili nekoga u bolnici, da se leče ili studiraju. Na kraju ni to nije bilo dosta da bi napravio neki spoljnopolitički iskorak, pa je Vučić sve bežeći iz Tivta, a krećući se ka Moskvi, stigao do Tbilisija gde je nastavio da se svađa sa crnogorskim rukovodstvom i da veliča saradnju sa Gruzijom. Da nas sa Crnom Gorom i ne vezuje sve ono ljudsko, naša ekonomska razmena je skoro 100 puta veća nego sa Gruzijom. Konačno, tamo je proglasio da će napraviti okupljanje neuspešnih kandidata za članstvo u EU. Odlučio je da će da napravi takmičenje u kome će konačno on moći da pobedi. Takmičenje neuspešnih kandidata, u tome smo prvi“.
