Posle svih objavljenih informacija, više niko ne može da tvrdi da je ovo samo sportska priča. Ovo je ispit za državu, njene institucije i vladavinu prava. Ako su navodi iz objavljenih „Skaj“ prepiski tačni, onda je jedan od najvećih srpskih fudbalera, Nemanja Vidić, bio izložen pretnjama zato što je imao hrabrosti da javno progovori o stanju u srpskom fudbalu. Umesto da država prva stane u zaštitu svog građanina, javnost i danas čeka jasan institucionalni odgovor.
Dodatnu zabrinutost izazivaju javne reakcije koje su usledile. Umesto nedvosmislene osude svake pretnje i poruke da će država učiniti sve da rasvetli slučaj, pažnja je usmerena na sporedne teme. Izjava da „ni Vidić ni Kokeza nisu posebno važni“ ne otklanja suštinsko pitanje: da li su postojale pretnje, ko je za njih odgovoran i šta su institucije preduzele. Ovde više nije reč samo o Nemanji Vidiću. Reč je o tome da li u Srbiji svaki čovek koji kritikuje moćnike može da očekuje zaštitu zakona ili će ostati prepušten sam sebi. To je pitanje koje prevazilazi politiku, fudbal i pojedinačne funkcije.
Nemanja Vidić je svoj ugled stekao na najvećim svetskim stadionima, radom, disciplinom i poštenjem. Srbija takve ljude treba da štiti i poštuje, a ne da dozvoli da se o njihovoj bezbednosti raspravlja tek kada istraživački novinari objave ozbiljne navode. Zato je danas najvažnije da nadležni organi sprovedu potpunu, nezavisnu i nepristrasnu istragu. Ako su navodi netačni, to treba dokazati. Ako su tačni, svako ko je učestvovao ili prikrivao takve radnje mora da odgovara, bez obzira na funkciju, politički uticaj ili bilo čiju zaštitu. Država se ne meri snagom političkih izjava, već sposobnošću da zaštiti svoje građane i da zakon važi jednako za sve. Upravo zato slučaj Nemanje Vidića predstavlja test da li je Srbija država institucija ili država u kojoj su pojedinci iznad zakona. Odgovor svi znamo.
