Na prvi pogled zauzeti 69. mesto u konkurenciiji 177 zemalja i nije tako loš plasman, međutim ako iole dublje analiziramo učinak i napravimo komparaciju sa okruženjem i Evropom stvari poprimaju značajno drugačiji karakter, gde se praktično ogoljava naš nemar i nebriga prema okruženju. Biti treći gledano od dna liste (iza su samo Moldavija i Bosna i Hercegovina) u evropskim razmerama potvrđuje činjenicu da smo, nažalost, jako daleko od evropskih standarda u oblasti zaštite životne sredine. Paradoks je i činjenica da su dve evropske zemlje trenutno po rangu iza nas poslednjih godina napredovale, dok smo mi nazadovali.
Sve ovo i ne iznenađuje imajući u vidu našu „otvorenost“ prema gramzivosti stranih korporacija prema rudnom bogatstvu kao i konstantna dobrodošlica prljavim tehnologijama davno prevaziđenim u razvijenim zemljama. Činjenica da se u Srbiji trenutno prerađuje manje od 20% otpadnih voda i negde oko milion građana trajno ili privremeno nema pristup čistoj vodi, dok svaki treći građanin nema pristup kanalizacionoj mreži jasno pokazuje stanje u kom se nalazimo. Trenutni odnos i „zabrinutost“ sadašnje vlasti za stanje životne sredine svakako nas vode u dalju dubiozu i pad na rang listi indeksa učinka u zaštiti životne sredeine.
Jasno je da sa smenom ove vlasti sledi izuzetan napor da se napravi iskorak u naveliko devastiranom prostoru Republike Srbije. Približavanjem principima Evropske unije moralo bi se obezbediti smanjenje zagađenja vazduha izgradnjom savremenih postrojenja upravo po uzoru na zemlje EU. Primena strogih EU direktiva o industrijskim emisijama primorala bi velike zagađivače na ugradnju filtera, a građane i domaćinstva bi usmerila ka energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije. Takođe, izgradnja regionalnih sanitarnih deponija i eventualna sanacija postojećih bi svakako bio jedan od prioritetnih ciljeva budućih aktivnosti. Primarna i sekundarna selekciji smeća, kao i podizanje reciklažnih kapaciteta bi vremenom dali rezultat u podizanju opšteg stanja životne sredine.
Trenutno ključni zadatak je svakako zaustaviti dalju devastaciju i rapidno narušavanje životne sredine jer neke grube promene se ne mogu otkloniti u nizu godina, nego u nizu decenija.
„Ne ostavljaj smeće da ne bi završio u njemu“
Ekološka zapovest
