Sistem visokog obrazovanja i naučnih istraživanja je jedan od najsloženijih i najfinijih sistema koje jedna država može da stvori. Uglavnom se formira decenijama, čak vekovima, što znači da ima dobre temelje i da su ga negovale generacije građana i različite političke garniture. Srbija je sa pravom prepoznata kao jedna od zemalja koja ima razvijeno visoko obrazovanje, a naučnici iz Srbije postojano sprovode istraživanja i objavljuju međunarodno priznate radove. Svojom izjavom da su blokaderi sa srpskih univerziteta „unakazili“ budućnost studenata i perspektive srpske privrede ministar Darko Glišić se ponudio da bude karijatida hrama visokog obrazovanja u Srbiji. On, sumnjivo obrazovan i polupismen, čak poluusmen, nabacio je na svoja pleća brigu o visokom obrazovanju u Srbiji.
Istina je da visokoobrazovani mladi ljudi konstantno napuštaju Srbiju. U vreme kada je duhovni otac današnjih naprednjaka Vojislav Šešelj nakon godina huškanja na rat i organizovanja paravojnih jedinica po Hrvatskoj i Bosni rešio da zarati i sa visokim obrazovanjem u Srbiji, bilo je poznato da u Kanadi vikendom fudbal (na velike golove, sa 11 igrača u timu!) igraju bivši inženjeri instituta „Lola“ i „Pupin“. Trend „odliva mozgova“ nastavio se, sa varijacijama, i nakon pada crveno-crnog režima, a skorija istraživanja pokazuju da glavni motiv za odlazak obrazovanih ljudi iz zemlje nije ekonomski, nego političko-bezbednosni: mladi ljudi žele miran i transparentan sistem u kojem se poštuju pravila i napreduje se prema zaslugama. To je sve ono što javno delovanje neoradikalskog minstra Glišića i njegovih partijskih pulena nije. Naravno da jedan inženjer ili lekar ne želi da prihvati da njegovo celoživotno usavršavanje i ulaganje u razvoj znanja i veština i spremnost na pošteno nadmetanje na tržištu ili na konkursu za posao bude poništeno koruptivnim dogovorom nekog vođe navijača, sa kupljenom diplomom i juče osnovanom firmom, sa uticajnim režimskim političarem.
I baš u godini kada univerziteti u Srbiji i dalje zauzimaju visoka mesta na međunarodnim rang listama, a kandidati, uprkos pritisku vlasti na sve državne univerzitete, pokazuju i nešto veće interesovanje za upis nego prethodnih par godina, ministar Glišić tvrdi da isti ti univerziteti zapravo upisuju manje i otežavaju studentima diplomiranje. Pa od čega treba da bude sazdan jedan čovek da bi ovako bezočno lagao? Nije tu važan samo primitivizam, bahatost i neobrazovanost ministra Glišića. Važan je i strah od neke buduće vlasti, vladavine prava i reda u kojem će se Gašićeva slatka moć raspući kao balon od sapunice, nakon čega će samo svojim unucima moći da priča da se nekad „bavio“ visokim obrazovanjem. Dolazi vreme kada će se naši stručnjaci i majstori rado vratiti da žive i rade u Srbiji, jer će se znati ko može da upravlja projektima i firmama. A lubenice će kupovati u Ubu samo ako im bude odgovarao odnos cene i kvaliteta.
Resorni odbor za visoko obrazovanje i nauku
