Dok vlast troši milijarde na zidanje nacionalnog stadiona i Ekspa, meštani bujanovačkog sela Ljiljance nemaju čistu i upotrebljivu vodu za piće – do nje dolaze svega dva do tri puta nedeljno, samo po nekoliko sati u zoru. A kada konačno poteče iz slavine, često je mutna i izaziva opravdanu zabrinutost među meštanima, koji s pravom sumnjaju u njenu ispravnost.
Da li biste takvu vodu dali svom detetu? Da li biste je vi popili? Ako je odgovor ne, zašto se onda očekuje da je koriste meštani Ljiljanca?
Poražavajuće je što se u 21. veku višegodišnje poniženje pokušava predstaviti kao normalan način života: čekanje vode, ustajanje u zoru, punjenje kanistera i strah šta će poteći iz slavine kada voda konačno stigne.
Dok se meštani svakodnevno bore za osnovne uslove života, nadležni ćute i prebacuju odgovornost. Meštani Ljiljanca ne traže nikakav luksuz, već ono što država i lokalna samouprava imaju obavezu da obezbede, a to je zdravstveno ispravnu i upotrebljivu vodu za piće.
Zahtevamo od nadležnih da prestanu sa praznim obećanjima i hitno ponude konkretno rešenje, sa jasnim rokovima i odgovornošću za njegovo sprovođenje.
Posebno je neprihvatljivo ćutanje Slavoljuba Stošića, većnika u opštini Bujanovac i čoveka koji živi u Ljiljancu. Kao većnik ima još veću obavezu da se zauzme za svoje komšije i pomogne u rešavanju problema, a ne da ga prećutkuje i ostavlja ih da se sami bore.
Meštani Ljiljanca traže ono što svima pripada, čistu i upotrebljivu vodu za piće. Voda nije privilegija, već osnovno pravo svakog čoveka.
SRCE Bujanovac
