Narodna poslanica Srbija centra dr Tijana Perić Diligenski izjavila je da vlast planira za zaduži građane zarad skupih infrastrukturnih projekata, od kojih sami građani nemaju preterane koristi, a koji su El Dorado za korupciju i krađu.
„To su nacionalni stadion, drugi stadioni po Srbiji, Ekspo 2027… Vlast se zadužuje u skladu sa svojom politikom balansiranja. Može i kod OTP banke, Intesa banke, Kineske banke, Razvojnog fonda Abu Dabija… Sramotno je da krademo od budućnosti tri buduće generacije“, rekla je Perić Diligenski u parlamentu.
Ona je dodala da auto – putevi treba da se grade, ali ne tako da se cene menjaju odnosno povećavaju.
„Deonica Moravskog koridora Pojate – Preljina je sa 7, 2 miliona evra skočila na 14, 4 miliona po jednom kilometru. Deonica puta Beograd – Zrenjanin – Novi Sad košta čak 3 puta više od planiranog. Za to vreme putevi su trošni, a automobili upadaju u asfalt“.
Dr Perić Diligenski se osvrnula i na predloženo povećanje pretplate za javni medisjki servis rekavši da građani ne treba da plaćaju „estradizaciju i pinkizaciju javnog medijskog servisa“.
„Program RTS-a je sve siromašniji. Kulturno – umetnički program je na marginama. Bojim se da će to postati praksa s obzirom na odluku REM-a da televizije sa nacionalnom frekvencijom više ne podležu zakonskoj obavezi da u svom programu proizvode minimum 20 odsto kulturno – umetničkog i dečijeg programa“.
Poslanica Srbija centra je poručila da javni servis mora da se upristoji i bude na korist a ne na uštrb građana Srbije.
„RTS već godinama vrši propagandnu funkciju u korist jednog čoveka i vladajuće stranke. Stranke opozicije su na margini. Građani nemaju priliku da čuju išta o protestima, visokonaponskim korupcionaškim aferama ili organizovanom kriminalu“.
Ona je dodala da je obrazloženje da je neophodno da TV pretplata poskupi zbog finansijske autonomije i personalne nezavisnosti RTS-a krajnje sramotno.
„Sporno je što prema finansijskom izveštaju RTS-a, 4 miliona i 140 hiljada dinara na godišnjem nivou RTS daje za zarade i naknade zarada zaposlenih, a za proizvodne usluge 4 miliona i 175 hiljada. Više se izdvaja za proizvodne usluge nego za naknade svojih zaposlenih“, zaključila je dr Perić Diligenski.
