Pre nekoliko dana na svim sredstvima javnog informisanja objavljena je vest da je prosečna plata u Srbiji prešla magičnu granicu od 100 hiljada dinara. Naravno, nijednom nije pomenuto koliko realno možemo da kupimo za taj iznos, kao ni to da polovina zaposlenih ima manje od 77 hiljada dinara. Na pragu smo meseca septembra u kome su izdaci porodica najveći, meseca kojeg je najteže „preživeti“. Treba podsetiti da je u prethodne dve godine inflacija bila značajna, a poseban rast je bio u grupi prehrambenih proizvoda (više nego što je zvanična zbirna dvogodišnja stopa inflacije od oko 25 odsto) i da je lako zaključiti da je realna kupovna moć građana lošija iz godine u godinu. Koliko smo u stvarnosti bliži dnu a ne boljitku govori nam i činjenica da je za prosečnu srpsku porodicu potrebno bar 180 hiljada dinara mesečno.
Nije na odmet napomenuti i da građani sve češće uzimaju gotovinske kredite ne bi li sanirali svoj lični budžet. Da slučajno ne bude dileme da li su krediti pokazatelj bolje ili lošije kupovne moći, beleži se i pad prodaje robe široke potrošnje, tako da smo i tu dvojbu otklonili.
Opadanje kupovne moći maskirano visokom prosečnom platom krije još jednu „tajnu“: pritisak zaposlenih na poslodavce za povećanje plata je jako velik i potpuno razumljiv imajući u vidu malu kupovnu snagu. Povećanje plata utiče na nekonkurentnost naše proizvodnje u odnosu na uvozne artikle što dodatno vrši negativni uticaj na privredni rast.
Ekonomski odbor stranke Srbija centar predlaže da se pristupi hitnoj promeni visine poreza i doprinosa za sve plate do prosečne plate sa ciljem da se na efikasan način deluje na kupovnu moć građana. Zalažemo se da minimalna plata pokriva minimalnu potrošačku korpu.
Takođe, hitno je potrebno delovati u domenu poljoprivredne i prehrambene proizvodnje sa ciljem da se unese stabilnost i predvidivost u ovim sektorima kako bi se doprinelo povećanju ponude prehrambenih proizvoda i stabilizaciji cene. Država ima instrumente u svojim rukama da reši problem.
Neka kao primer posluže aktuelna dešavanja i potencijalni problem u Zapadnoj Srbiji, gde postoji ozbiljna opasnost da se to celo područje devastira iskopavanjem litijuma. Ovaj problem može biti rešen tako što bi se poljoprivrednim proizvođačima ponudio model saradnje u oblasti uzgajanja određenih voćarskih kultura, ali i izgradnje novih prerađivačkih kapaciteta. To bi mogla biti zajednička ulaganja Republike Srbije sa kompanijama koje već posluju u prehrambenoj industriji. Srbija centar predlaže da se našim građanima u Zapadnoj Srbiji ponudi zdravija i ekonomski profitabilnija alternativa u odnosu na rudnike litijuma, koji bi ovaj lepi deo naše zemlje mogli da ekološki, a samim tim i ekonomski i populaciono, trajno opustoše.
prof. dr Slobodan Cvejić
Ekonomski odbor i Odbor za socijalna pitanja Srbija centra
