Stranka Srbija centar skreće pažnju javnosti da je zadnji čas da se u Srbiji promeni model razvoja i u njegov centar stavi kvalitet života građana. Još od pada socijalizma nijedna vlada nije uspela da uspostavi zdravu privredu i sistem socijalne pravde, ali je sa trenutnim režimom ovaj trend prešao kritičnu granicu i Srbiju doveo na stadijum divljeg kapitalizma u kojem uspevaju samo oni koji su spremni da otimaju.
Najnoviji izveštaj Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) o zaradama i profitima u Srbiji nedvosmisleno potvrđuje naš stav. Ovi podaci govore da su profiti privrednih društava postojano rasli tokom poslednjih nekoliko godina, dok su realne zarade zaposlenih ostale na skoro istom nivou, teško pokrivajući stalno rastuće troškove života. U 2023. godini privredna društva u Srbiji ostvarila su 8,3 milijardi evra profita, a među njima velika preduzeća 4,8 milijardi. Ovakvih preduzeća u Srbiji ima najmanje, svega oko 600 od preko 100.000, ali ona zapošljavaju najviše radnika, skoro pola miliona od nešto preko 2,3 miliona zaposlenih ukupno. Kada ovome dodamo informaciju da je zarada u 2023. godini u odnosu na 2022. realno (znači korigovano za porast potrošačkih cena) porasla samo 2,3 odsto, sasvim je jasno da se u velikim preduzećima odvija ključni mehanizam izrabljivanja zaposlenih. Dodajmo ovome i sada već dobro poznati problem da prosečna zarada od oko 107.000 dinara ne odslikava realno kretanje primanja zaposlenih, nego to čini medijalna zarada koja je za skoro trećinu manja, oko 77.000.
Ne radi se, dakle, o tome da je privreda u krizi, pa da zaposleni jedva preživljavaju zajedno sa svojim firmama, nego su ekonomskom i poreskom politikom vlade zaposleni ostavljeni da žive na minimumu dok većina firmi nesmetano ostvaruje profite, pa im država još od naših para (iz budžeta) daje subvencije kako bi pokrile te ponižavajuće male plate zaposlenih. Ovde treba dodati i da je država možda i najgori poslodavac. Izveštaj SSSS posebno ističe veoma loše plate u prosveti. Privredna grana koja bi trebalo da bude od vitalnog značaja za savremeni razvoj društva je gotovo opustošena i ulazi u krizu sa potrebnom radnom snagom, slično kao i zdravstvo, socijalna zaštita, komunalne delatnosti. To su sve usluge koje su neophodne za kvalitetan život građana, nije samo visina zarade bitna.
Nije jedini problem sa budžetom što u njemu nema novca za povećanje plata i poboljšanje infrastrukture u ovim sektorima, nego i to što se iz njega korupcijom izvlače sredstva za nameštene poslove režimu bliskih firmi. To su ti „novi preduzetnici“ u Srbiji od kojih većina ne bi umela da se takmiči u otvorenoj tržišnoj utakmici, nego im treba politička zaštita vladajućeg režima. I onda ta mala kompradorska elita, povlašćeni preduzetnici i korumpirani političari, preko grbače većine građana mogu sebi da priušte da plate privatne škole za decu, univerzitete u inostranstvu, lečenje na privatnim klinikama, privatno obezbeđenje da čuva njihovo bogatstvo. Većini građana ostaje da se gura po državnim klinikama sa preopterećenim lekarima i sestrama, da nam deca idu u ruinirane škole sa poniženim nastavnicima, da se vozimo raspalim autobusima.
Dakle, vladajući režim potpuno planski favorizuje krupni kapital i korupcijske transakcije političke elite i domaćih preduzetnika, a za to vreme kroz kontrolisane medije građane zabavlja kvazi-patriotskim temama i nacionalističkim parolama. Građanima stalno plasiraju „velike“ teme i drže ih u strahu dok na drugoj strani direktno prebacuju naše javno dobro u privatne džepove. A sad kada su skoro potpuno iscrpli radnu snagu u zemlji prešli su na rudna i druga prirodna bogatstva.
U Srbiji nas je sve manje i imamo sve manje resursa. Krajnje je vreme da formulišemo razvojnu politiku koja će stvoriti konkurentnije uslove na tržištu, pravednije oporezivanje i javno investiranje i jaču pravnu državu. Da Srbija svima bude lepo mesto za život, da svi budemo ponosni što živimo u uređenoj i perspektivnoj zemlji.
Odbor za socijalna pitanja Srbija centra
