Gluv čovek ne može znati šta je zvuk, ma kolko mu mi to objašnjavali i crtali. Slep čovek ne može shvatiti šta su boje koliko god mu mi to opisivali. Ovu argumentaciju su koristili empiristi kao potvrdu svoje teorije saznanja. Nesporna je činjenica da ljudi mogu donositi odluke samo na osnovu podataka i informacija koje dobijaju i koje stižu do njihovog razuma. Zbog toga istinito, objektivno i blagovremeno informisanje predstavlja uslov slobodnog odlučivanja ljudi. Kontrola sredstava informisanja znači kontrolu nad građanima i otvara mogućnost za manipulisanje i serviranje “istine”.
Aktuelni režim u Srbiji uspeo je da stvori ambijent “medijskog mraka” kroz preuzimanje kontrole nad svim medijima sa nacionalnom frekvencijom. Ne samo televizijama već i radio stanicama. Aleksandar Vučić nikada nije pobedio na izborima. Nakon pobede Tomislava Nikolića iskoristio je trenutak i preuzeo vlast i ulogu najmoćnijeg čoveka. Uspeo je da stvori sistem medijske manipulacije kroz kontrolu medija i stvaranje specifičnog propagandnog medijskog sadržaja. Nakon toga nijedni izbori zapravo nisu bili pravi izbori. Jedini objektivni mediji danas u Srbiji su pojedine kablovske televizije i internet portali.
Pored kontrole medija važna komponenta održavanja autoritarnih režima jeste i diskvalifikovanje objektivnih medija. Zbog toga je glavni generator govora mržnje zapravo režim. Režim u Srbiji prednjači u tome jer širi narativ mržnje i pravi “atmosferu linča” prema objektivnim i profesionalnim novinarima. Ono što je apsurdno jeste činjenica što taj način ophođenja prema novinarima sa puno vređanja, etiketiranja i lažnog optuživanja sprovodi predsednik države i najviši državni funkcioneri. Nakon toga sistem je takav da obavezu takvog ophođenja imaju ministri, stranački funkcioneri pa čak i obični članovi. Sistem diskvalifikacije u sferi interneta je doveden do savršenstva kroz instaliranje takozvanih “botova” koji sa lažnih profila ostavljaju uvredljive komentare i pretnje. Za stanje u našem društvu jednaku odgovornost imaju i predstavnici režima i novinari koji učestvuju u režimskoj propagandi i “botovi” koji zbog novca i sitnih privilegija svesno pišu laži i uvrede.
Ključna meta ovakvih napada su sve javne ličnosti koje se suprotstave režimu, glumci, akademici, intelektualci, sportisti i novinari. Po ustaljenoj šemi kreće salva napada i od propagandnih glasila režima i od poslanika i od državnih funkcionera. Žene su svakako ranjivije kada su u pitanju ovi napadi jer u patrijarhalnom društvu, kakvo je naše, mnogo je lakše “ocrniti” ženu. Institucije koje bi zaustavile ovakvo ponašanje ne postoje. Mi nažalost više nismo država, mi smo teritorija. Odavno smo izgubili sve neophodne elemente državnosti. Tužilaštvo, pravosuđe i regulatorna tela služe i rade isključivu u korist režima.
Posledice ovog stanja mogu biti fatalne jer kroz ovakve “kampanje” koje imaju za cilj diskreditaciju ljudima koji su na udaru je ugrožena bezbednost pa čak i život. Posledica ovakvog stanja je ekonomsko i moralno urušavanje države i obrazovno uništavanje budućih generacija. Pored svih štetnih posledica do sada pred nama je i fizičko uništenje kroz planirano otvaranje rudnika koje će ugroziti živote budućih generacija. Radi ostvarenja profita režim u Srbiji je spreman da žrtvuje čak i ljudske živote. Zbog svega toga na našoj generaciji je velika istorijska odgovornost da zaustavimo tu pretnju i dalje propadanje Srbije. Siguran sam da ćemo ispuniti “zaveštanje” predaka koje govori da ono što smo nasledili zapravo nije naše već pripada budućim generacijama.
Boško Šindić
član Predsedništva i poverenik za Beograd Srbija centra
