Kao i pred novu kalendarsku godinu, tako i pred prvi septembar svi akteri javnog života, i stručni i nestručni, imaju potrebu nešto da napišu i kažu, o obrazovanju, o nastavnicima, učenicima, roditeljima, bezbednosti u školama, preopširnim programima, zastarelim metodama rada… Slobodno možemo konstatovati, kraj avgusta služi za tradicionalno osvežavanje „prosvetne šminke“ pre početka školske godine. Čisto da znamo da postoji. Poslednjih nekoliko dana moglo se pročitati mnogo „obrazovnog štiva“: od borbe za besplatne udžbenike, lakše školske torbe, sindikalnih prenemaganja oko formata štrajka, do Pisma Ministarke prosvete (koje evo već drugi put dolazi na red na čitanje) uz umerenu psihoterapiju nastavnicima, roditeljima i učenicima, sa zen – porukom, biće sve u redu. Već dugo ništa nije u redu u obrazovnom sistemu Srbije. Nagomilano, nerešeno, nekvalitetno i uništeno u našem prosvetnom sistemu, neće se rešiti žmurenjem ili lakim šminkanjem. Igru žmurke su već davno završili i nastavnici i roditelji i deca. Ostalo je Ministarstvu da se igra samo i da kaže jedno naivno dečje „pu JA“. U poslednjih 5 godina, promenili smo 3 ministra, prosek njihovog zadržavanja je oko 1- 2 godine na funkciji. Najnepopularnije ministarstvo u „čerečenju partijskog plena“ jeste baš pomenuto Ministarstvo prosvete.
Sve je stalo i zakazalo, ali svi glume srećan polazak u školu. Poslednjih 10 godina Ministarstvo sprovodi „reforme“ ali nikako da krenu, a „ako krenu, nikako da stanu“. Samo u poslednje dve godine Ministarstvo nije rešilo na republičkom nivou ustavnu odredbu o besplatnosti obrazovanja do 19. godine. Neprekidno se lome koplja oko toga koji će grad biti u milosti, kao i prestonica i pokloniti deci i roditeljima ono što im pripada, besplatne udžbenike. Prema Ustavu Republike Srbije (član 71) osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje je besplatno. Da je samo do problema besplatnih udžbenika, to bi se i rešilo, Ministarstvo prosvete NIJE sprovelo zakonske mere koje se tiču BEZBEDNOSTI dece i nastavnika u školi. NIJE ostvarilo bilo kakav dogovor sa reprezentativnim sindikatima prosvete o statusu nastavnika u obrazovanju. NEMAJU ideju čemu služi državna matura. NISU sproveli nikakve mere koje bi uticale na poboljšanje rezultata PISA testiranja. NISU uveli veštačku inteligenciju (AI) na organizovan, smisaon i primenljiv način u osnovno i srednje obrazovanje. NISU rešili problem transfera školskih dvorišta u građevinska, NE POSTOJI rešenje za nedostajuće nastavnike, fizike i matematike, NISU izgradili podržali i uvažili ličnost nastavnika i njegove profesije kod roditelja, u medijima i u političkim naracijama.
Od onog malo što jeste pokušalo da uradi, Ministarstvo je uspelo da kod mladih stvori još jači animozitet, prema nastavničkoj profesiji, da usvoji tri nakaradna Pravilnika u prvih nekoliko dana februara (mimo Zakona u formatu tehničke Vlade), da osujeti pregovore sa sindikatima oko bezbednosti nastavnika. Kratko, ali „efikasno“ delovanje Ministarstva, koje nam za početak šalje umirujuće pismo sa mirsiom litijumske lavande i sa sentencom osećajte se lepo i bezbedno u školi, a o visini vaše plate ćemo vas obavestiti na televiziji koju MI posedujemo.
Uz pismo i blaženi osmeh jedne penzionerke koja „lepo piše“ školska godina MOŽE da počne.
MOŽE? MOŽE!
dr Tatjana Marković – Topalović,
narodna poslanica i predsednica RO za obrazovanje Srbija centra
