Danas, na Svetski dan borbe protiv siromaštva stranka Srbija centar želi da ukaže na istrajnost siromaštva u Srbiji i neadekvatan odgovor institucija na ovaj problem.
Analiza sistema socijalne zaštite Srbije otkriva dva sistemska nedostatka: prvi je izdvajanje budžeta za socijalnu zaštitu, tačnije, za programe socijalne pomoći koji su usmereni na domaćinstva sa niskim primanjima; drugi je odsustvo politika namenjenih podršci ugroženom stanovništvu i smanjenju siromaštva.
Jedno od najznačajnijih merila obima intervencije koja građanima nudi sigurnost kroz niz novčanih i nenovčanih socijalnih davanja i usluga je iznos novca koji se troši na socijalnu zaštitu. Ovo se meri kao procenat bruto domaćeg proizvoda (BDP) koji se izdvaja za socijalnu zaštitu. Izdaci za socijalnu zaštitu u Srbiji smatraju se relativno visokim i sličnim izdacima novih članica EU i premašuju one u drugim zemljama Zapadnog Balkana. Međutim, oni su niži od proseka EU. Istovremeno, opšti socijalni izdaci u Srbiji po glavi stanovnika manji su nego u bilo kojoj drugoj zemlji EU ili regiona Zapadnog Balkana, osim Albanije.
Situaciona analiza Svetske banke o socijalnoj zaštiti u Srbiji pokazala je da su rashodi za socijalnu zaštitu manje usmereni na siromaštvo nego u mnogim evropskim zemljama. Prema procenama Svetske banke, Srbija izdvaja 5% rashoda za socijalnu zaštitu na programe bazirane na proceni imovinskog stanja, odnosno na programe usmerene na siromaštvo, što je znatno niže u poređenju sa zemljama EU za koje prosečno učešće ovog rashoda dostiže 12%. Posledično, efikasnost sistema socijalne zaštite u smanjenju rizika od siromaštva u Srbiji je niža nego u većini zemalja Evrope. Koeficijent efikasnosti sistema socijalne zaštite Srbije je 6,1 i niži je od proseka uporedivih istočnoevropskih zemalja (8,6) kao i od proseka Evropske unije (7,8).
Takođe, visoke stope nejednakosti i siromaštva u Srbiji smatraju se posledicama nedovoljno efikasne redistributivne politike. Fiskalni savet Srbije predlaže reformu kojom bi poreski sistem bio progresivniji. U zavisnosti od vrste reforme, moguće je smanjiti nejednakost za više od jednog procentnog poena i relativnu stopu siromaštva za oko jedan procentni poen izmenom Zakona o porezu na dohodak građana. Regresivnost postojećeg poreskog sistema u Srbiji dodatno opterećuje slojeve stanovništva sa nižim primanjima. Na primer, porez na dohodak i socijalni doprinosi (koji su takođe vrsta poreza) više opterećuju ljude koji rade za minimalac nego osobu koja zarađuje nekoliko puta više.
Pored nedostataka koji proizilaze iz neadekvatnih budžetskih izdvajanja za programe socijalne pomoći koji su usmereni na siromaštvo, državna politika se ne bavi ni sistemskim rešavanjem problema siromaštva, niti unapređenjem postojećeg sistema socijalne zaštite.
Srbija nema adekvatne politike za smanjenje siromaštva, a neuspešni pokušaji donošenja nove strategije u oblasti socijalne zaštite se ocenjuju kao pokazatelj nespremnosti da se ove politike shvate kao važne politike razvoja i zaštite. Kao što je navedeno u Sistematskoj dijagnostici države od strane Svetske banke, „napori na reformi su ometeni slabim institucionalnim kapacitetom i nedostatkom koordinacije politike. Na primer, ostvaren je ograničen napredak u konsolidaciji socijalnih beneficija, proširenju programa na osnovu imovinskog cenzusa i sprovođenju napora da se poveća aktivacija korisnika“.
Srbija centar se zalaže za veće i bolje ciljano finansiranje mera socijalne pomoći i za organizaciono i administrativno unapređenje sistema socijalne zaštite. Postizanje ovih ciljeva je neophodno da bi se povećala društvena kohezija i smanjili rizici od društvenog sukoba.
RO za socijalna pitanja Srbija centra
