Svrha preventivnih pregleda je sprečavanje ili odlaganje pojave bolesti, odnosno otkrivanje oboljenja u najranijoj fazi jer su tada najveće mogućnosti za izlečenje. Prof. dr Dragan Delić, član Predsedništva Srbija centra i narodni poslanik, ističe da prevencija i blagovremena dijagnostika značajno smanjuje i ukupne troškove zdravstvenog sistema, a kada su u pitanju infektivne bolesti sprečava se dalji interhumani prenos mikroorganizama.
– Hronične nezarazne bolesti, koje su manje-više preventabilne, uzrok su smrtnog ishoda kod 85 odsto naših bolesnika. Više od jedne trećine zdravstvenih problema može biti direktno povezano sa faktorima životne ili radne sredine. Zato prevencija i rano otkrivanje bolesti treba da bude kontinuiran stručno utemeljen proces, a ne populistički poduhvat koji se sprovodi sporadično, a što tvrdoglavo godinama praktikuje naše Ministarstvo zdravlja kršeći, između ostalog, i Zakon o zdravstvenoj zaštiti Republike Srbije. Naime, višegodišnje kampanje koje organizuje Ministarstvo zdravlja nije najbolji metodološki, niti naučno utemeljeni način da se ostvari potpuna efektivnost preventivnih mera – kaže prof. dr Delić i dodaje da preventivni pregledi ne treba da budu svojevrstan „švedski sto“ sa kojeg će laici „uzimati“ zdravstvene usluge kada žele, šta žele i koliko žele.
-Pregledi moraju da budu stručno utemeljeni, redovni, planirani, ciljani, sveobuhvatni, troškovno isplativi i kompletno vođeni isključivo od strane edukovanih, iskusnih i motivisanih lekara primarne zdravstvene zaštite kao nezamenljivih „čuvara zdravlja“. O zdravlju pojedinaca može odgovorno i kvalitetno da se brine jedino izabrani lekar primarne zdravstvene zaštite koji je dobro upoznat sa tekućim zdravstvenim stanjem pacijenta, njihovim navikama i porodičnom sklonošću ka određenim bolestima. Uključivanjem sekundarnih i tercijarnih zdravstvenih ustanova, u realizaciju preventivnih pregleda, krši se Zakon o zdravstvenoj zaštiti ( član 68 i 69). Paradoksalno je da Ministarstvo zdravlja koje ima obavezu ( član 35, stav 6) da „zabrani obavljanja određenih poslova zdravstvene delatnosti u zdravstvenoj ustanovi“, samo kreira kršenje Zakona nalažući vrhunskim zdravstvenim ustanovama, sa respektibilnim naučnim dometima, da se uključe u preventivne preglede, npr.merenje krvnog pritiska ili određivanje šećera u krvi. I ono što je veoma bitno, posle brojnih „besplatnih preventivnih pregleda“ nema sveobuhvatne, stručne analize rezultata i dometa ovako organizovanih preventivnih pregleda, kao i konkretnih predloga za poboljšanje narodnog zdravlja.
Srbija centar predlaže obavezne preventivne preglede kod izabranog lekara
– Predlažemo da od 26 pregleda izabranog lekara na dnevnom nivou (smanjujemo sa sadašnjih 35), bar četiri pregleda budu preventivna – svakog radnog dana tokom cele godine. Zdravstvenim kalendarom, odnosno nacionalnim programom za prevenciju i ranu dijagnostiku treba utvrditi dinamiku i sadržaj preventivnih pregleda za sve starosne grupe stanovništva, što i nalaže Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Zdravstveni radnici će imati obavezu da pozivaju osiguranika na zakazani preventivni pregled, a osiguranici nedovosmislenu obavezu da se odazovu na taj pregled. Predlažemo i da se postojeći obavezni skrininzi (ispitivanje, testiranje) proširi i na karcinom prostate, karcinom pluća, karcinom kože, abdominalnu aneurizmu, mineralnu gustinu kostiju i depresiju – zaključio je prof. dr Dragan Delić.
