Dok nam nastavnike tuku, dok se deca biju, prebijaju, bodu nožem i ubijaju Ministarstvo prosvete (koje vodi gospođa za duševno zdravlje sa saradnicima), odlučilo je da prvo izleči telo, pa onda duh, po onoj poznatoj „Men sana in corpore sano“. Ali, da će prva pomoć sistemu baš biti osvedočena u projektu „Zdravitas“, toga se niko nije dosetio, do njih samih. Pomenuti projekat deluje kao verzija promišljanja tipa PADE MI NA UM. Dok prosvetari grcaju u štrajkovima, pobunama, „uličarenjima“ ponižavajućim platama, doktorka – pletisanka je smislila da prati rast i razvoj, bezmalo 10 generacija učenika. Pratiće im telesnu masu, motorički razvoj, različite vrste deformiteta, bolesti i sve će se to upisivati u bazu podataka koja će biti dostupna mnogima. Projekat koji nam dolazi sa najvišeg mesta u zemlji, krši niz zakona po principu, MOŽE NAM SE! U prevodu, možemo kad hoćemo i koliko hoćemo. Šta sve krši Ministarstvo prosvete? Za početak Ustav, (član 25) zakone Srbije, međunarodne konvencije, kao i rezolucije koje je zemlja potpisala, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, Zakon o pravima pacijenata. Jasno je da Ministarstvo propagira poznat muzički narativ, „pravila, pravila da bi nas udavila…“
Sa druge strane ministarske upornosti, stoje nastavnici koji nemaju nikakvu obavezu da učestvuju u ovom projektu i koje niko ne planira da plati za dodatan entuzijastični rad.. Blagonaklonost prema ovom projektu jedino pokazuju nastavnici fzičkog, jer ne moraju više da rade obavezna antropometrijska merenja koja su do sada vršili po planu na početku svake školske godine. Možda sada i ne čudi podatak da preko 60 odsto direktora u školama jesu nastavnici fizičkog vaspitanja (čast izuzecima, ali je među njima baš popularno zanimanje biti DIREKTOR). Roditelji narvno dižu svoju bunu, pogotovo roditelji lekari. Pitaju se neki umni ljudi, zar nije bilo jednostavnije da se povežu dve ključne oblasti i njihove baze podataka, zdravstvo i obrazovanje? Uz diskretnu komunkaciju i uz potpunu zaštitu podataka vezanih za decu i roditelje mogla se osmisliti dobra strategija za iskorenjivanje gojaznosti, skolioze, hipertenzije i svih drugih zdravstvenih tegoba koje deca imaju.
Za ovu sitnicu poreski obveznici Srbije će „blagonaklono“ platiti 42.000.000 din. Platiće i dobiće novi projekat kojem niko ne vidi svrhu, osim da osete da Ministarstvo prosvete tobože brine i zna kakvo je zdravlje najmlađih pripadnika nacije. Može biti da će onda regrutacija za obaveznu vojsku biti lakša ili manje bolna. Kada se ovaj projekat završi, verovatno ćemo slušati hvalospeve o svim prednosti sistemske brige. Bez rezultata, kao i uvek. Naravno.
Za to vreme, nastavnici uveliko najavljuju štrajk, zauzimaju prostore ulica, kvalifikuju se za „raspalu bandu“, a deca i roditelji polako zaboravljaju čemu služe nastavnik, škola i sistem. Pravi je trenutak da se svi zapitamo IMA LI PILOTA U AVIONU?
U prosvetnom, svakako nema.
narodna poslanica dr Tatjana Marković – Topalović,
predsednica RO za obrazovanje
