Od kada su početkom tekuće godine neopravdano uvedene sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) od strane odlazeće američke administracije u javnosti su prisutne brojne izjave aktera iz različitih sfera društva po ovom pitanju od vitalnog interesa za funkcionisanje i opstanak ekonomije Srbije. Zajedničko svim izjavama jeste velika zabrinutost zbog nesagledivih posledica koje po našu državu sa sobom donose predmetne sankcije, a o štetnim efektima po NIS suvišno je trošiti reči. Praktično, sankcijama je doveden u pitanje opstanak jedine srpske naftne kompanije koja je jedan od tri kamena temeljca energetske bezbednosti Srbije.
Indikativno je odsustvo resorne ministarke Ministarstva rudarstve i energetike (MRE) Đedović-Handanović od momenta kada su sankcije NIS obznanjene, kao da je u zemlju propala i prosto da se čovek zabrine. Jer koliko do juče bila je maltene nosilac srebrnog odličja u medijskom pojavljivanju, zlato je svakako unapred rezervisano-zna se već za koga. A dozvolila je ministarka MRE da joj, u ovom kratkom vremenu medijske apstinencije, okruženje iz vlasti i Vlade oduzme ingerencije gašenja požara zvanog NIS. Pa tako o problemu NIS dominantno razgovaraju i javnost obaveštavaju Marko Tapšač Đurić sa sastanka u Moskvi sa ruskim kolegom Lavrovom, a u domaćoj javnosti glavnu reč vodi direktor Srbijagasa Bajatović, nismo sigurni da li ovaj potonji mora biti glavni kada god je ruski faktor u pitanju i da samo on može, zna i sme javnosti pružiti relevantne informacije (pored tolikih zaposlenih u MRE, doduše kvazistručnjaka skupljenih sa koca i konopca po standardnoj SNS recepturi, pa je shodno tome Bajatovićeva pojava ovde možda i manje iznenađujuća).
Premudra politika aktuelne vlasti na čelu sa neprikosnovenim AV je dovela do toga da o vitalnoj infrastrukturi Srbije i njenoj energetskoj bezbednosti se apsolutno više ništa ne pitamo niti bilo šta možemo učiniti i jedino što je preostalo jeste da vlast preuzme ulogu izveštača (doduše ne sa terena već iz udobnih direktorskih i ministarskih fotelja) i obaveštava javnost o odlukama koje su drugi doneli iako se iste odnose dominantno na našu sudbinu. Prosto je neverovatno koliko iz bliske istorije nismo ama baš ništa naučili te nam se sakcije u sektoru nafte ponovo dešavaju. I da ne vidimo da su Vučić i Dačić drugo ime, sinonimi za embargo i sankcije. A kad smo već kod informisanosti g. Bajatovića, kao jednog bitnog aktera kupoprodajnog aranžmana NIS iz 2008. godine, koristimo i ovu priliku da ga zamolimo da informiše javnost o svim detaljima ovog aranžmana pošto se na naš skorašnji apel odazvao nije. Kao uostalom ni ostala pozvana gospoda koja je kumovala ovom nesrećnom aranžmanu: gospoda Tadić, Koštunica, Dačić, ministar energetike u tom vremenu gospodin Škundrić, državni sekretari tadašnjeg sastava MRE gospoda Mrakić i Rajaković.
Nažalost danas imamo jako nepovoljan scenario gubitka energetske bezbednosti države, na koji Resorni odbor za energetiku Srbija centra u kotinuitetu više od godinu dana upozorava aktuelnu vlast i resornu ministarku i MRE. Ali svi naši dobronamerni apeli da nam je država na rubu energetske provalije dočekivani su na nož od strane resorne ministarke Đedović-Handanović, direktora državih kompanija iz sektora energetike (EPS, EMS, EDS). Po pravilu praćeni netačnim kvalifikacijama i okarakterisani kao politikanstvo, neopravdano i nedozvoljeno uznemiravanje građana Srbije. A jedina istina je da su za katastrofalno stanje u energetici Srbije isključivi krivci aktuelna vlast sa Vučićem na čelu i resorna ministarka Đedović-Handanović, ali i svi njeni prethodnici na čelu MRE.
I da ne bude da ministarke Đedović-Handanović i bukvalno nije ovih dana bilo u javnosti. Pojavila se sinoć u centralnoj informativnoj emisiji RTS 1, dakako u crnini kako i dolikuje aktuelnom trenutku energetike u Srbiji.
