Srbija centar (SRCE), povodom zvaničnih podataka Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) koji pokazuju da je najveća cena kvadrata stana u novogradnji u naselju „Beograd na vodi“ prodatog u prošloj godini bila čak 11.811 evra, a da je najveća suma izdvojena za stan u istom naselju u starogradnji od 342 kvadratna metra bila čak 2.575.000 evra, pita Ministarstvo finansija i Poresku upravu šta su učinili da ispitaju poreklo tog novca.
Srpska napredna stranka došla je na vlast 2012. godine obećanjem da će doneti Zakon o utvrđivanju porekla imovine, a donet je tek 2020. godine i dopunjen 2021, ali se po njemu ne postupa, pa se zato skupe nekretnine kupuju bez reakcije Poreske uprave. A zašto bi reagovali kad su kupci ljudi bliski naprednjačkoj vlasti?
Tim Zakonom uređuju se uslovi, način i postupak pod kojima se utvrđuje imovina i uvećanje imovine fizičkog lica i poseban porez na uvećanje imovine za koju fizičko lice ne može da dokaže da je steklo na zakonit način, kao i organi nadležni za sprovođenje. Poreski organi moraju da, prema članu 13. Zakona, reaguju ako se učini verovatnim da u najviše tri uzastopne kalendarske godine u kojima fizičko lice ima uvećanje imovine, postoji razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda fizičkog lica koja je veća od 150.000 evra.
SRCE pita Poresku upravu kolike je prihode prijavio onaj koji je kupio kuću od 4.000.000 evra na Savskom Vencu ili osoba koja je za 73.000 postala vlasnik garaže ne Vračaru. Dodatno pitanje je i zašto se ne ispituje poreklo novca kojim se kupuju nekretnine, jer je, prema podacima RGZ, svega 10 odsto njih prošle godine plaćeno iz kredita, a ostalo je za gotovinu. Ali i to je napredak u odnosu na 2023, kada je kreditima kupljeno tek sedam odsto.
Ukupno 10 odsto ugovora o prometu nepokretnosti finansirano je kreditom, što je za tri procenta više nego 2023. godine, pri čemu su najvećim delom ovih sredstava kupovani stanovi. Kada su stanovi u pitanju, 22 odsto kupovine je putem kredita, što je enormno povećanje u odnosu na prethodnu godinu, kada je „kešom“ plaćano 83 odsto.
Poreska uprava bi morala da objasni odakle tolika količina gotovog novca u prometu na tržištu nekretnina, ali i da objavi u koliko slučajeva je reagovala i pokrenula postupke. Do sada je to činila samo kada neki kriminalac ili „biznismen“ koji je bio pod zaštitom vlasti „izmakao kontroli“.
