Potpredsednik Srbija centra (SRCE) prof. dr Slobodan Cvejić upozorio je da, otkako se Aleksandar Vučić vratio na vlast posle onog početničkog eksperimenta u Miloševićevoj vladi iz 1998. godine, imamo demostraciju u realnom vremenu širenja radikalske pošasti po svim porama društvenog života, što direktno pogađa i skoro sve aspekte naših privatnih života.
„U istom realnom vremenu gledamo i naše pokušaje da tome stanemo na put. Naše sporo postizanje rezultata jeste u velikoj meri određeno autoritarnim karakterom režima, njegovom kontrolom nacionalnih televizija, uzurpacijom državnog i lokalnih budžeta i spregom sa organizovanim kriminalom“, rekao je Cvejić na sednici izborne Skupštine SRCE.
On je ukazao i da ne smemo zaboraviti da su mnogi koji i dalje glasaju za Vučića duboko uronjeni u njegove sumanute projekcije, bilo zbog zavedenosti ili zbog interesa da sa kupljenim diplomama i bez realnog truda napreduju u državnoj službi ili privatnom biznisu.
„To su ljudi koji se bore za slobodu i demokratiju, a koje srećemo svakog dana na raznim mestima – u prodavnici, kod lekara, u školi, u poslovnim odnosima. Sve su to mesta gde se osvaja 6. oktobar i na svim tim mestima se treba boriti za pravdu i poštovanje zakona. Ako njih ima mnogo i nas treba da bude mnogo i sigurno nas ima bar toliko. Pitanje je samo koliko ćemo istrajati u toj borbi“.
„Mi sa ove strane političke provalije obično tvrdimo da 5. oktobar nije dovoljan i da nam je trebao i 6. oktobar. Niko, naravno, ne misli da bi se nagomilani problemi nasilja, korupcije i prevara rešili u jednom danu, to je simbolični naziv za mnogo dana tokom kojih je trebalo obaviti lustraciju i izgraditi temelje efikasne pravne države. I ovde treba da se zapitamo gde smo pogrešili. Kako nam se desila nazovi reforma koja je za ishod imala korupcionaške skandale u vrhu DS, politički savez sa nosiocima čuvenog koferčeta i otvoreni klijentelizam propagiran od strane Mlađana Dinkića, kasnijeg Vučićevog koalicionog partnera? Razloge za ovakav debakl možemo da pripišemo jednom broju ličnosti u samom vrhu vlasti i njihovom činjenju i nečinjenju, ali mnogo toga je vezano i za korene naše političke kulture, bolje reći nekulture, za našu nesposobnost da uspostavimo vladavinu prava. Sloboda nije kolač koji ćemo da izborimo i pojedemo, sloboda je princip života. I zato je i borba za slobodu princip života. Osvajanje vlasti nije sticanje privilegija, nego preuzimanje odgovornosti da se borba za slobodu učini dostupnom svim građanima u zemlji“, zaključio je Cvejić.
