Da je NIS tema od izuzetnog značaja i za rusku i za američku stranu uverili smo se tokom ove godine. A nesumnjivo to pokazuje i jučerašnje obraćanje ruskog predsednika, gospodina Putina. Američka strana se još početkom godine odredila prema ovom pitanju ultimativno zahtevajući od srpskih vlasti da udeo ruskog vlasništva u NISu bude nula.
Težak zadatak i za bilo koju srpsku vlast, a kamoli za sadašnju SNS-SPS kamarilu sazdanu od gomile nesposobnih likova, uz to do vrata okupanih muljem korupcije. Predsednik Putin je iz međudržavnog ugovora apropo NIS naglasio, za rusku stranu najvažnije, dve činjenice – da će srpska vlast ispoštovati sve što u tom sporazumu piše kao i da je Gaspromnjeft za ovih sedamnaest godina upravljanja NIS-om uložio tri milijarde evra. Pri tome ne čusmo ništa šta je sa pravima srpske strane kao ni o tome da li je pak ruska strana ispunila sve odredbe iz pomenutog međudržavnog sporazuma. Jer kao što je pre neki dan istakao ruski ministar spoljnih poslova Lavrov, rešenje postojećeg problema mora počivati na načelu pravednosti sa čim se Srbija centar (SRCE) u celosti složio. Nadamo se da ovo načelo i predsednik Putin podrazumeva.
Međutim, jedna jednačina zvana NIS ima mnogo više promenljivih i rešenje zaista nije jednostavno. Imajući sve to u vidu SRCE se od početka zalaže za nacionalizaciju NIS i za politiku svođenja čistog računa. To bi značilo analizu i kvantifikovanje svih, kako realizovanih tako i nerealizovanih, stavki jer svaka od njih ima svoju materijalnu-finansijsku vrednost. Srbija bi rešila najteži problem koji joj je nametnut aktuelnom geopolitičkom situacijom i izbegla bi energetski slom na naftnoj grani. NIS bi izbegao bankrot i u krajnjem slučaju gašenje, a sigurni smo da ni ruskoj strani ovo ne bi bilo u interesu. A opet na rusko-srpskoj magistrali bismo imali rešenje bazirano na principu pravednosti i plaćanja računa nakon što finalni račun zajednički usaglasimo.
S druge strane, zaista smo otvoreni da čujemo da li pak ruska strana može srpskoj strani da ponudi neko drugo rešenje koje bi bilo formirano na principu pravednosti, kojeg je kao ključnu postavku rešenja problema istakao gospodin Lavrov, a koje bi bilo realno ostvarivo za NIS. Srbija je čekala takvo rešenje skoro godinu dana i do dana današnjeg ga dočekala nije. Međutim, dočekala je da NIS u celosti obustavi rad i da Srbija kraj 2025. godine dočeka sa ovim problemom nerešenim, ali zato dodatno multipliciranim sa gasom za koji još uvek takođe nema rešenje. A Dušan Bajatović ga najavljuje svaki mesec dana, počev od aprila ove godine. Jedino što nije pravedno jeste to da se problematika između ruske i američke strane prelomi preko srpske kičme sa velikom šansom pucanja iste! Na kraju krajeva, nekako nam je u sećanju pravedan i nadasve džentlmenski potez američke strane i US Steel-a po pitanju nekadašnje jedine srpske železare kada su istu, zbog samo svojih razloga, vratili Srbiji za jedan dolar! A nije da nisu platili kroz privatizaciju za istu i nije da nisu imali ozbiljna ulaganja da bi tog tada posrnulog srpskog giganta stavili na zdrave noge. Možda se može razmišljati i u ovom smeru. Jer biće života, poslovanja i biznisa i posle rešenja sadašnje komplikovane situacije za NIS. Mislimo da vredi razmisliti. Bratski.
