Površnim i jednostranim sagledavanjem i reševanjem kadrovskih problema u zdravstvenom sistemu Srbije, falsifikatori naše realnosti uporno pokušavaju da sakriju višedecenijsko odsustvo promišljene, planske i dugoročne kadrovske politike. Poslednjih osam godina, sa pompeznim markentiškim aktivnostima, zaposlen je 1941 lekar sa visokom prosečnom ocenom tokom studija („najbolji studenti medicine“), što je oko 9 odsto ukupnog broja lekara u zdravstvenom sistemu Srbije. Naravno, raduje me prijem mladih lekara u radni odnos i želim im profesionalni uspeh s kojim će nadmašiti stručna i naučna dostignuća njihovih učitelja. Generalno, kadrovska politika u zdravstvu zahteva više ozbiljnosti i znanja od onih koji nju trenutno kreiraju, a odsustvo populizma i pripadajućih jeftinih političkih poena. Gde vidim moguće probleme?
- Prijem mladih lekara u zdravstveni sistem Srbije nije neka neobičnost i neočekivanost, o čemu govori podatak da preko 21 300 lekara trenutno radi u javnom zdravstvu. Lekari su (masovno) zasnivali radni odnos i tokom sankcija, ratova i bombardovanja. Ništa neobično, samo što su postojali javni konkursi, razgovori kandidata sa višečlanom komisijom i probni rad, obično od šest meseci.
- Svi mi, koji imamo hiljade studenstkih ispita iza sebe i značajno kliničko iskustvo, dobro znamo da odličan prosek tokom studiranja, nije nesumnjiva garancija za uspešnu lekarsku karijeru. Ovako precenjen i dominantan kriterijum, samo će dodatno pojačati želju studenata da „jure prosek“ (npr. poništavanje ispita ukoliko se dobije niska ocena, pritisci na ispitivača itd.), a ne želju za sticanjem primenljivog znanja i veština. Istorija Medicinskog fakulteta u Beogradu govori da je u prošlom veku, u proseku, na deset godina jedan svršeni student imao prosečnu ocenu deset, a danas je to u svakoj generaciji uobičajena pojava, ponekad i više njih. Bojim se da će prosečna ocena deset doživeti sudbinu Vukove diplome – biće obesmišljena.
- Nema povratne, kritičke analize ovakve osmogodišnje prakse. Na primer, koliko je novoprimljenih lekara otišlo u inostranstvo, kakav je njihov profesionalni razvoj, kakvo je mišljenje stručnih kolegijuma, koliko je njih promenilo zdravstvenu ustanovu ili otišlo van zdravstva itd.
- Živimo u vremenu kada nema dobro dizajnirane i stručno realizovane studije o kvalitetu nastave na pet medicinskih fakulteta u Srbiji, niti analize ispitnog procesa, odnosno primene i poštovanja kriterijuma ocenjivanja znanja i neophodnih veština. Jednostavno rečeno, da li visoke prosečne ocene, na različitim medicinskim fakultetima, podrazumevaju identičan nivo znanja i veština?
Zalažem se za objektivnije i svestranije sagledavanja kvaliteta kandidata – doktora medicine pri zasnivanju radnog odnosa, u početku na određeno vreme, kao i njihovo praćenje i ocenjivanje od strane dodeljenog mentora, pre donošenja odluke o zasnivanju radnog odnosa na neodređeno vreme. Ovo pravilo bi posebno važilo za hirurške grane medicine, kao i za sekundarni i tercijarni nivo zdravstvene zaštite. Zbog toga, iz procesa odabira kadrova treba izbaciti politički marketing.
prof. dr Dragan Delić
član predsedništva i predsednik Odbora za zdravlje Srbija centra (SRCE)
