Danas kada povodom 9. januara – Dana Republike Srpske, upućujemo čestitke svim njenim građanima podsećamo se i na temeljni princip Ustava Republike Bosne i Hercegovine, ustava zasnovanog na Dejtonskom mirovnom sporazumu, koji Bosnu i Hercegovinu definiše kao državu tri ravnopravna konstitutivna naroda i dva entiteta. Srpski narod, jednako kao i Bošnjaci i Hrvati, jeste nosilac suverenosti u Bosni i Hercegovini.
Proglašenje Srpske Republike Bosne i Hercegovine, kasnije Republike Srpske, 9. januara 1992. bio je politički čin kojim je srpski narod potvrdio svoje pravo na ravnopravnost sa druga dva naroda u BiH i odbio politiku nacionalnog preglasavanja. Ravnopravnost Srba kao konstitutivnog naroda garantovao je i prethodni ustav, Ustav Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine, a insistiranje na ravnopravnosti zato nije moglo biti usmereno protiv istih takvih prava druga dva naroda u BiH.
Obeležavanje proglašenja Republike Srpske i njen dan 9. januar ne može se odvojeno ocenjivati i sagledavati izvan konteksta užasnog istorijskog iskustva Srba u Bosni i Hercegovini koji su bez ikakvih ne samo nacionalnih nego i osnovnih ljudskih prava teško propatili tokom Drugog svetskog rata u BiH koja je, treba li uopšte na to podsećati, bila sastavni deo nacističke, kvislinške, zločinačke Nezavisne Države Hrvatske. Upravo zato, kultura sećanja i politički odgovoran odnos prema toj kulturi ostaju važan deo kolektivne svesti srpskog naroda u BiH. Onaj ko namerno dira u identitetske temelje jednog od tri konstitutivna naroda BiH dira u same temelje državnosti Bosne i Hercegovine.
Dan Republike Srpske je prilika da se potvrdi opredeljenost za mir, dijalog i međusobno poštovanje, ali i za dosledno poštovanje ustavnih prava i ravnopravnosti svih konstitutivnih naroda u Bosni i Hercegovini.
U Novom Sadu, 9. januara 2026.
Vladimir Radaković
Mihailo Brkić
