“Ne tako davno, predsednik države Aleksandar Vučić ultimativno se obratio većinskim ruskim partnerima da je 15. januar krajnji rok da pronađu finalno rešenje za NIS, jer će, u protivnom, ‘Srbija po isteku tog roka uvesti svoju upravu u NIS’. I tačka. Mada bi trebao uzvičnik, jer običaj je to kada se nekome obraćate ultimativno. A Rusi su ipak globalna velesila”, ukazao je predsednik Resornog opdbora za energetiku Srbija centra (SRCE) dr Goran Đukić.
“Svedoci smo da imamo rezultat izrečenog ultimatuma obzirom na glavnog glumca sa naše strane u sapunici zvanoj NIS. Ukratko, Rusi se, očekivano, na ovu ‘opasnu pretnju’ predsednikovu nisu potresli, a svakako narogušeni junak iz ove priče nije smeo preduzati ni korak na putu realizacije izrečenog ultimatuma i da država Srbija preuzme upravu nad NIS. Kao što je ultimatumom zaprećeno. Ipak je ‘vrabac Dživo’ iz pesmice đaka prvaka, pa makar i narogušen, preslab za tamo nekakvog ruskog medveda pa makar taj ruski meda bio i hiljadama kilometara daleko”, ocenio je Đukić u autorskom tekstu za portal nedeljnika Vreme.
On je još jednom pozvao vlast da usvoji predlog Zakona o utvrđivanju javnog i opšteg interesa za uvođenje nadzornog organa u NIS, koji su podnele poslaničke grupe Stranke slobode i pravde i SRCE, da faktički preuzme upravljanje kompanijom.
“Još uvek imamo malu šansu da skupštinsko zasedanje iskoristimo da Srbija trasira sopstveni siguran put vraćanja energetske bezbedosti u sferi nafte. I da tako sačuva bar mrvu državnosti, bar mrvu nacionalnog dostojanstva. Jer u sapunici zvanoj NIS, kao onomad prvoj takvog formata prikazivanoj na našim TV ekranima a zvanoj Dinastija, stvari se komplikuju, akteri se menjaju kao na traci, ne zna se više ko za koga radi a ko kome radi iza leđa. Mada, jedno se ipak zna, tome svedočimo ovih dana – za pregovaračkim stolom su definitivno Rusi, mađarski MOL, američki OFAC. U blizini se šunja arapski ADNOC a iza ćoška proviruje i hrvatski JANAF.
“Zli jezici kažu da je čak i hrvatski ratni general (Ivan) Čermak, sada uvaženi naftni magnat onomad ozloglašen po izuzetnoj okrutnosti i brutalnosti pri proterivanju krajiških Srba iz Hrvatske, nekako baš sa odbrambene linije Karlovac-Karlobag-Virovitica autorskom delu Vučića. Prosto da čovek ne poveruje da je Tonino Picula zvaničnik EU za aktuelnu vlast veći zločinac od generala Čermaka.
Đukić konstatuje da je u čitavoj toj “sapunici” Srbija jedina koja nije za stolom, a njene se sudbine isključivo tiče, jer joj je, zahvaljujući predsedniku države i vlasti, pripala nezahvalna pozicija ispod stola, čekajući mrvu spasa.
“A pri tome od ključnih aktera koji za stolom zasedaju, a čiju milostinju Srbija s nestrpljenjem iščekuje, nismo još uvek sigurni ni da li uopšte hoće da prodaju, niti koliko novca traže, niti da li ovi drugi ili treći hoće i mogu da kupe i koliko su eventualno za to para spremili. Tek posle ovoga na red bi trebalo doći ono najvažnije, ako se ovaj prvi set uslova uopšte usaglasi, na koji račun pare plasirati i kojim prohodnim kanalom iste od kupca mogu doći do prodavca”.
