Obeležavajući još jedan Dan državnosti, kada smo u Novom veku dobili Ustav, zapitamo li se kakva smo danas država i ko je vodi. I kuda nas vodi?! Kako smo od Vožda Karađorđa, Čučuk Stane, Prote Mateje, Ive Andrića, Miloja Pavlovića, Slobodana Jovanovića, Dragutina Gavrilovića, Nadežde Petrović, Mike Antića, Gorana Markovića došli do ovakvih ministara, direktora, umetnika, koje niko neće po dobru pamtiti.
Deca se kroz osnovno i srednje obrazovanje „sreću“ sa nekim potencijalnim uzorima, u liku Sv. Save, Dositeja, Vuka, Desanke, Zmaja, Tesle, Milunke… A onda ih sačeka svakodnevica, u kojoj predsednik, (u retkim situacijama, kada radi svoj posao), odlikuje Anu Bekutu, Snežanu Đurišić i Lady Dron (direktorku Pete, koja se može pohvaliti time da je na početku direktorovanja dobila i etiketu i nadimak) i sve vrednosti na kojima su odrasli, sa kojima su pošli od kuće i nadogradili ih u školi, jednostavno „gube na težini“ i nestaju. Jer, odlikuju se najgori. Napreduju najposlušniji. Vrednuju najkontrolisaniji. Ne oni sa najboljim ocenama, sa najviše pohvala i medalja, sa humanitarnim radom, već oni sa najviše „društveno korisnog“ rada, ukora i trojki iz vladanja. Iako se trudimo da ih učimo da misle, razdvajaju dobro od zla, i prepoznaju prave vrednosti, odrastajući u društvu, u kome bi trebalo da se slažu sa tuđim mišljenjem, klimaju glavom i dodvoravaju se, da bi opstali, nauče da se snalaze. I podilaze. Nauče da je kraći i lakši put onaj gde ćutiš i radiš šta ti kažu. Onaj na kome nećeš dobijati pendrekom po glavi i bubrezima jer si povikao „nepravda“. To je put posut uspesima i cvećem ako si poslušan, a trnjem i represijama ako misliš i to kažeš. Zato što ćeš, ako si Ana Bekuta i huškaš policiju na ogorčen narod, dobiti orden na Sretenje ;ako si direktorka koja otpusti više desetina profesora i šikanira učenike koji podržavaju studente i bore se za prava, dobićeš dva, Svetosavski i Sretenjski. Ako si Lazar, maturant koji kaže da to nije u redu, provući će tebe i tvoju porodicu kroz „toplog zeca“ i maltretiraće te tim psihologa i policije a ako kažeš da su studenti u pravu (a nisi Tito), čak i ako si Novak, postaćeš propali teniser; ako si profesor Dugalić, neće te ni na hiljade spašenih života amnestirati od smene sa položaja načelnika a ako si Justin bićeš suspendovan zbog istog greha.
Na jednom kvizu nedavno, grupa učenika nije prepoznala Dositeja, jer o njemu u udzbenicima tek poneku rečenicu nađu, a pre nekoliko godina retko koji maturant je, na završnom ispitu, prepoznao sliku našeg velikog prosvetitelja i prvog ministra prosvete. Ali zato, svuda oko njih po mejnstrim medijima vrište Baka Prase, Desingerica, Darko Lazić, Breskvica,Tea…Možda neki od njih i budući ministri i dobitnici najvećih državnih priznanja.
Vratite Dositeja u škole, deca vas mole, vratite policajca od poverenja, direktora od ugleda i nastavnika od poštovanja, vratite stid i empatiju. Možda tada ponovo dobijemo direktora koji će reći „Pucajte, ja i danas držim čas“. Jer, ono što smo posejali to će nam i nići.
RO za obrazovanje Srbija centra
