Sretenjski orden predstavlja jedno od najviših državnih priznanja u Srbiji, dodeljivano povodom Dana državnosti za izuzetne doprinose u javnoj službi, kulturi, nauci, humanitarnom radu i drugim oblastima od nacionalnog značaja. Ipak, javna percepcija često odstupa od formalnih kriterijuma. Posebno izraženo nezadovoljstvo postoji među veteranima i pripadnicima boračke populacije kada orden dobijaju medijski eksponirane ličnosti ili osobe iz zabavne industrije, čije zasluge nisu direktno merljive.
Ogorčenje boraca ukazuje na nekoliko ključnih problema, i to: a) da se za priznanja prvenstveno prepoznaju zasluge u odbrani, javnoj bezbednosti i društvenoj solidarnosti, ali da dobitnici priznanja ne odražavaju vrednosti koje društvo ceni, što samim tim smanjuje poverenje u institucije koje dodeljuju priznanja i b) korišćenje političke instrumentalizacije tj. postojanja mišljenja da orden služi afirmaciji popularnosti, medijske vidljivosti ili političke lojalnosti, što dodatno produbljuje polarizaciju mišljenja.
Praktični izazovi u dodeli ordena uključuju odsustvo jasno definisanih kriterijuma, dominaciju politički eksponiranih ličnosti, nedostatak javno dostupnih obrazloženja i selektivnu zastupljenost sektora društva. Ovakva struktura povećava rizik da orden postane simbol političke potvrde, a ne meritorne vrednosti.
Komparativno iskustvo iz demokratskih zemalja ističe tri ključna standarda: proceduralnu transparentnost, učešće nezavisnih tela i merljivost doprinosa. U Srbiji, formalni okvir postoji, ali proceduralna primena i institucionalna nezavisnost još uvek nisu dovoljno razvijeni, što dovodi do smanjenja poverenja javnosti i koncentracije simboličkog kapitala kod privilegovanih aktera.
Analiza dobitnika pokazuje različite dimenzije zasluga: dobitnici iz javne administracije i politike formalno ostvaruju relevantne doprinose, ali politička vidljivost često utiče na izbor. U oblasti kulture i umetnosti doprinos je vidljiv kroz promociju i prepoznatljivost Srbije, dok je stručna merljivost ograničena. Naučnici i obrazovni radnici ostvaruju dugoročne, kvantifikovane rezultate, dok humanitarni i socijalni radnici, uprkos direktnom društvenom uticaju, retko dobijaju priznanje. Za veterane i pripadnike odbrane priznanje posebno ima značaj, što pojašnjava njihovo nezadovoljstvo kada orden dobiju druge kategorije.
Na osnovu reakcije boraca i predočene društvene percepcije dodele Sretenjskog ordena Srbija centar poziva nadležni Generalni sekretarijat Predsednika Srbije da proces dodele sprovodi transparentno, sa jasno definisanim prioritetima i uključivanjem ciljnih društvenih grupa u evaluaciju legitimnosti odlikovanja.
