Stočarstvo u Srbiji predstavlja jedan od ključnih sektora agrara, ali se već duže vreme suočava sa brojnim izazovima koji utiču na smanjenje stočnog fonda, nestabilnost cena mesa i neizvesne razvojne tokove.
U poslednjoj deceniji zabeležen je pad broja grla u pojedinim granama stočarstva, posebno u govedarstvu i ovčarstvu, dok je svinjarstvo imalo oscilacije uz blagi oporavak u pojedinim godinama. Prema zvaničnim podacima, broj goveda stagnira, dok se broj ovaca i živine smanjuje, što ukazuje na strukturne probleme i smanjenje proizvodnje u pojedinim sektorima. Dugoročno gledano, stočni fond je slabiji nego ranije, što je posledica gašenja gazdinstava, migracija iz ruralnih područja i nedovoljne profitabilnosti proizvodnje.
Kretanje cena mesa dodatno komplikuje situaciju. U Srbiji su cene mesa visoke u maloprodaji, dok su otkupne cene za proizvođače često niske i nestabilne. Na primer, cena svinjskog mesa može znatno varirati, dok se istovremeno proizvođači suočavaju sa rastom troškova hrane i energije. Zbog toga dolazi do paradoksa da su tovljenici relativno jeftini, a krajnji proizvod skup. Istovremeno, povećan uvoz mesa i konkurencija iz inostranstva dodatno pritiska domaće proizvođače, dok potrošnja mesa opada usled visokih cena i smanjene kupovne moći stanovništva.
Jedan od ključnih problema jeste i neorganizovanost tržišta. Proizvodnja je sve skuplja, bez dugoročnih ugovora i stabilnih otkupnih kanala, što povećava rizik za proizvođače. Uz to, zavisnost od globalnih tržišnih kretanja, naročito u Evropskoj uniji, direktno utiče na domaće cene i profitabilnost proizvodnje.
Ipak, postoje i određene razvojne perspektive. Uvođenje oznaka domaćeg porekla, jačanje subvencija, modernizacija farmi i primena savremenih tehnologija mogu doprineti povećanju konkurentnosti. Takođe, rast tražnje za kvalitetnim i lokalno proizvedenim mesom predstavlja šansu za domaće proizvođače. Razvoj prerađivačke industrije i udruživanje proizvođača mogli bi da smanje troškove i povećaju stabilnost prihoda.
Zaključno, stočarstvo u Srbiji nalazi se na prekretnici između daljeg opadanja i mogućeg oporavka. Budući razvoj zavisiće od efikasnosti agrarne politike, organizacije tržišta i sposobnosti proizvođača da se prilagode savremenim uslovima proizvodnje. Bez sistemskih mera i dugoročne strategije, teško je očekivati značajniji oporavak ovog važnog sektora. Jedno od rešenja je stroga kontrola uvoza, savetovanje proizvođača u cilju kvalitetnije ishrane stočnog fonda, kao i mogućnosti da se mali proizvođači pojave na tržištu sa svojim proizvodima. Ministarstvo, nema apsolutno nameru da rešava ovo važno pitanje. Dugi niz godina ministru poljoprivrede je lakše, verovatno uz odgovarajući procenat koji uzme, da potpiše dozvole za uvoz svih vrsta mesa, a domaći proizvođači nisu bitni! Rešenje je kompletna smena u ministarstvu koja se mora desiti prvim korakom, novim izborima!
RO za poljoprivredu
