Već tri nedelje traje blokada puta Kragujevac-Topola, a naš gradonačelnik demonstrira veštinu nevidljivosti kojoj bi pozavideli i ozbiljni mađioničari. Dok poljoprivrednici Šumadije na asfaltu traže pravo na opstanak, prvi čovek grada Kragujevca se vodi parolom „ko me nađe neka časti“.
Nije njegovo da se sretne sa nezadovoljnim sugrađanima, a još manje mu pada na pamet da možda ponudi sastanak u Kragujevcu sa resornim ministrom. Još manje razmišlja da reši problem koji usled blokada postoji, da deca stižu normalno i na vreme u školu, građani na posao, kod lekara ili u drugu instituciju.
Nisu mu rekli sa vrha šta da radi, nije mu stiglo mišljenje, a pošto sam ne ume, bolje je da se isključi nego da ga vrhovni poglavar isključuje pre roka trajanja. Gradonačelnik se nosi mišlju da će ovo da bude još malo pa će da prođe, a dotle neka se svako snalazi kako ume. A verovatno gaji nadu da će građani sami jedni na druge da krenu, pa možda tu i politički profitira.
Ali, dok blokada stoji, jedna stvar u Kragujevcu napreduje – šuga. Bolest koja direktno ide uz socijalnu bedu i nehigijenu postala je novi zaštitni znak grada. I naravno, po starom radikalsko-naprednjačkom običaju, gradonačelnik je i ovde odsutan.
Umesto da postroji direktore JKP-a i „investitore“ koji strane radnike drže po ilegalnim i zapuštenim objektima bez osnovnih higijenskih uslova, on čeka da se problem reši sam. Inspekcijskih službi nema, a zdravstvene ustanove su, po svemu sudeći, došle u ono stanje koje je sam direktor dr Antić stručno definisao kao – vanredno stanje“.
Izgleda da mi previše očekujemo. Gradonačelnik živi u svom balonu, izolovan od smrada smeća, blokiranih puteva i parazita koji nam grizu kožu. Nama, građanima Kragujevca ostaje da dobro zapamtimo sve ovo.
