Svakodnevne eksplozije, bombaški napadi na lokale i pucnjave usred bela dana na beogradskim ulicama nisu samo statistički porast kriminala, već direktna naplata dugova koje Vučićev režim ima prema kriminalnim strukturama. Beograd je postao poprište mafijaških obračuna jer su Vučić i bezbednosne strukture postali taoci ljudi sa kriminalnom prošlošću, verovatno istih onih koje su angažovali da „brane“ predsednika u ćacilendu, guše proteste i zastrašuju građane. Sada su se samo oslobodili stega pravne države koja je uništena i znajući da nema zločina za koji će odgovarati iz dana u dan pokazuju da su jači od zakona i države koja ih je stvorila.
Dok se na Novom Beogradu puca u prolaznike, a u Zemunu i na Vračaru svakodnevno odjekuju detonacije bombi, svi građani Beograda danas su taoci ove bolesne kriminalne sprege. Vratili smo se u devedesete, kada je bezbednost dece na ulicama bila žrtvovana zarad političkog opstanka jednog čoveka. Dok se kriminalci, osećajući se nedodirljivim, obračunavaju oko narko-tržišta i reketa, običan narod strepi od zalutalog metka ili podmetnute bombe pod pogrešan automobil. Zato Srbija centar (SRCE) postavlja pitanje kada će bezbednosne službe prestati da služe kao servis za zaštitu „režimskih kriminalaca“ i početi da štite Beograđane i građane Srbije? Koliko je od desetina pucnjava i bombaških napada procesuirano do samog vrha piramide? Da li su ulice predate klanovima, jer država više nema autoritet nad onima koje je sama angažovala za prljave poslove prebijanja studenata i građana i okupaciju dela državne teritorije u Pionirskom parku? Ćacilend se prelio na ulice Beograda, čemu svedočimo skoro svakog dana. Kapitulacija vrha vlasti pred kriminalom izašla je iz okvira odgovornosti i to više nije pitanje politike, već golog opstanka. Vlast koja je Beograd i državu pretvorila u mafijaški poligon da bi sačuvala sopstvenu kožu, izgubila je svaki legitimitet da upravlja ovom zemljom.
