Dok građani Srbije na nekoliko meseci bivavaju ”čašćeni” novim poskupljenjima putarina, priznanice sa autoputa kod Niša otvaraju ozbiljna pitanja o tome da li se iza sistema naplate krije prostor za zloupotrebe i gotovinske mahinacije. Od jula 2025. putarine u Srbiji ponovo su povećane za više od 4 odsto, a novo poskupljenje usledilo je već početkom 2026. godine. Danas se za relaciju od Beograda do Niša plaća oko 1.170 dinara, dok država od putarina godišnje prihoduje stotine miliona evra. Srbija danas ima skuplje putarine od većine zemalja u regionu kada se uporede prihodi građana i cene po kilometru. Put do Grčke za porodicu iz Srbije postao je ozbiljan finansijski udar, pogotovo sa cenama putarina na domaćem terenu.
Slučaj sa naplatnih rampi kod Niša pokazuje da problem možda nije samo u visokim cenama, već i u načinu na koji sistem naplate funkcioniše. Na priznanici sa autoputa korisnik je jasno označen kao „BESPLATAN KORISNIK”, što u niškom režimu naplate ima posebno značenje, zbog toga što se naplatne rampe praktično nalaze u gradu, a deo Nišlija sa posebnim gradskim kartama može besplatno koristiti određene deonice autoputa oko grada.
Iako je korisnik u sistemu evidentiran kao „besplatan”, njemu je na rampi naplaćeno čak 890 dinara u gotovini. Istovremeno, za praktično istu relaciju u suprotnom smeru, istog dana, naplaćen je iznos od 780 dinara, regularnom priznanicom.
Posebno zabrinjava što su, prema navodima vlasnika vozila, predstavnici Puteva Srbije tražili upravo ove priznanice kako bi se „unutar sistema proverile mahinacije”. Nije ponuđen povraćaj novca, niti traženi podaci o vozilu, već isključivo dokaz o vremenu prolaska i statusu sa rampe,
što praktično znači da se sumnja na nepravilnosti unutar samog sistema naplate.
Ako se iza oznake „BESPLATAN KORISNIK” istovremeno pojavljuje gotovinska naplata od 890 dinara, sa punim pravom pitamo po kom osnovu i koliko je još ovakvih slučajeva ostalo neprimećeno.
U zemlji u kojoj putarine stalno poskupljuju, građani makar imaju pravo da znaju da novac koji ostavljaju na rampama završava u državnom sistemu, a ne u nečijem džepu.
