Srbija je sredinom februara ove godine potpisala Sporazum sa Azerbejdžanom o gradnji gasne termoelektrane (GTE) u Srbiji. Nespretno je tom prilikom Predsednik Srbije ushićeno govorio kako „dolazi era električne energije“ misleći verovatno da i to ima veze sa dolaskom naprednih radikala na vlast a ne sa Teslom (mada bi i sam Tesla u današnjoj Srbiji za aktuelnu vlast izvesno bio ustaša, blokader). Resorni odbor za energetiku Srbija centra (SRCE) se, neposredno po potpisivanju ovog Sporazuma, oglasio svojim saopštenjem za javnost o „nekoliko sitnica“ problematičnih kada je u pitanju projekat GTE u Nišu. Tom prilikom je istaknuto da su najvažnije problematične „sitnice“: ko je, kada i na koji način izmenio važeću Strategiju razvoja energetike (budući da Strategija govori o kapacitetu 350MW a Sporazum podrazumeva 500MW); odakle će biti obezbeđene potrebne količine gasa za rad ove GTE budući da je planirani rok završetka do 2029. godine; i ono najvažnije: da li mi i definitivno ne nameravamo da naše zakonodavstvo usklađujemo sa EU zakonodavstvom u sferi energetike (pošto je ovakav planirani projekat GTE za aktuelno zakonodavstvo EU prihvatljiv samo do 2035. godine!).
Ne obazirući se na činjenicu da, kako realno stoje stvari u ovom trenutku, izgradnja GTE i put Srbije u EU nisu kompatibilni, i da ne idu ruku pod ruku, aktuelna vlast nastavlja da Srbiju gura u živo blato (slično kao i u slučaju ugovora za najskuplji solarni projekat u istoriji u predvečerje poslednjih predsedničkih izbora u USA). Vlast je uputila u Skupštinu „Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o razvoju, projektovanju, izgradnji i upravljanju elektrane sa gasno-parnim ciklusom u Republici Srbiji“ i isti usvojila tokom prolećnog zasedanja. Ubrzo je usledila Vučićeva poseta Bakuu odakle je poručio „da bi dve zemlje mogle 2027. da započnu zajedničku gradnju gasne elektrane kod Niša i da bude gotova do 2030.“ To što je u februaru Predsednik rekao do 2029. a potom 2030. godine je samo uobičajeni obrazac obmanjivanja javnosti u Srbiji. Saznali smo tom prilikom od Predsednika i da „imaćemo zajedničku odgovornost i biće to dva akcionara, dva udela po 50%“! Mada ne reče kojom i čijom odlukom je predviđena ovakva zastupljenost. Ne rekoše nikada ništa na temu vlasništva u projektu resorna ministarka Đedović-Handanović, direktor Elektroprivrede Srbije Živković i još jednom dokazaše da se u svom poslu ama baš ništa i ne pitaju. Ali to odavno i nije tema u Srbiji.
Shodno prethodnome, u ovom trenutku, projekat GTE u Nišu je besmislen ako i dalje želimo u EU. Sasvim je drugo pitanje ako smo od tog puta odustali. Ili možda aktuelna vlast u Srbiji misli da u EU može sa svojim udarnim geslom „Znaš li ti ko sam ja?“?
