Predsednik je najavio isplatu pomoći svim punoletnim građanima — nekoliko nedelja pred raspisivanje izbora. Nazvao ju je znakom pažnje. Nije! To je vaš novac, vraćen u pravom trenutku.
- Poklon koji nije poklon!
Predsednik je i sam rekao odakle novac dolazi: iz akcijskih fondova. Ali to nije državna zarada — to je novac od rasprodate društvene i državne imovine, koju su stvarale generacije pre nas.
Zajednička imovina je prodata, a novac se deli uoči izbora, kao lični gest. Ne dobijate poklon. Dobijate deo onoga što je već bilo vaše — i to tek pošto je rasprodato.
- Tajming koji sve govori
Uz ocenu da su naredni izbori odlučujući, Predsednik je najavio isplatu. ODIHR godinama beleži isti obrazac: zloupotrebu javnih resursa i pritisak na birače, posebno zaposlene u javnom sektoru. Kada država deli novac uoči izbora, to nije socijalna politika — to je kampanja plaćena iz budžeta.
- Ko uopšte deli budžet?
Budžet donosi Skupština, a izvršava ga Vlada – Predsednik po Ustavu nema ta ovlašćenja. A ipak, o novcu svih nas javnost saznaje iz njegove izjave date u seoskom domaćinstvu, a ne iz akta Vlade. To nije detalj. To je slika države u kojoj institucije ne odlučuju, nego samo saopštavaju ono što je jedan čovek već odlučio.
- Jedan mesec olakšanja, godine zaostajanja
Jednokratna isplata ne menja ništa trajno. Standard domaćinstava u Srbiji je i dalje na 56% proseka EU — ispod svih zemalja Centralne i Istočne Evrope. Hrana kod nas košta 96% evropske cene. Kada novac bude potrošen, cene ostaju iste. Novac postoji ali se troši pogrešno – na kamate odlazi oko dve milijarde evra godišnje, a na nauku 332 miliona. Šest puta više za posledice nego za budućnost.
- „Skupljali smo pare” — uz dug od 41,4 milijarde evra
Tvrdnja da je novac pametno sakupljan petnaest godina pada pred jednom brojkom: javni dug je u tom periodu narastao sa 14,8 na 41,4 milijarde evra. Ne štedi se dok se zadužuje. Prodaje se imovina, uzimaju krediti — a ono što od toga ostane deli se pred izbore.
- Kako to rade oni koji misle na budućnost
Norveška prihode od nafte sliva u Fond, danas vredan oko 1,7 biliona evra. Svaki Norvežanin, teoretski, je milioner. Ali taj novac se ne deli: troši se samo prinos, dok glavnica ostaje netaknuta — za generacije koje dolaze. Fondom ne upravlja politika, nego centralna banka. Norveška je od svog prirodnog bogatstva napravila zalogu budućnosti. Mi od svoje imovine pravimo predizborni poklon.
Šta SRCE predlaže:
- Zabrana jednokratnih isplata iz budžeta u periodu od raspisivanja do održavanja izbora — socijalno davanje mora biti pravo, a ne poklon vlasti.
- Puna transparentnost javnih fondova: šta je prodato, za koliko i gde je novac završio.
- Sredstva od prodate imovine usmeriti u razvojni fond — obrazovanje, zdravstvo i nauku — a ne u jednokratnu potrošnju.
- Isplate objavljuje Vlada aktom, a ne Predsednik izjavom. Institucije, a ne jedan čovek.
- Trajno rasterećenje najnižih zarada i penzija umesto jednokratnih „znakova pažnje”.
Građani Srbije ne traže znak pažnje. Traže platu od koje se živi, bolnicu koja radi i školu koja vredi. SRCE ne deli vaš novac pred izbore — SRCE traži da se ulaže u vas.
Gortan Joksimović – član Resornog odbora za finansije i privredu
