Više je nego očigledno da je aktuelna kriminalno-koruptivna SNS-SPS vlast po mnogim pitanjima potpuno pobrkala lončiće i da više, očigledno, ne zna gde udara. Pri tome, u svome bunilu, aktuelna vlast mimo svake zdrave logike enormno zadužuje državu i građane otvarajući naširoko vrata dužničkog ambisa za buduće generacije. To se prevashodno odnosi na ogroman broj potpuno besmislenih projekata koji nemaju nikakvu svrsishodnost osim da posluže besomučnoj pljački od strane „biznismena“ bliskih aktuelnoj vlasti. EXPO je samo vrh ledenog brega korupcije i pljačke. Ili pak kupovini međunarodne naklonosti odnarođenom režimu Aleksandra Vučića (kupovina francuskih rafala, pokušaj Generalštab). Ovde ćemo se osvrnuti na velike energetske projekte koji su bilo u koliziji sa zvanično proklamovanom politikom pristupanja Srbije EU bilo da su sa ozbiljnim naznakama korupcije.
Prvi takav projekat je toplovod TENT A Obrenovac-Toplana Novi Beograd. Grad Beograd i država Srbija su uložili ogroman trud i značajna finansijska sredstva kako bi se Beograd oslobodio lignita u svojim kotlarnicama, kroz proces supstitucije lignita gasom. Aktuelna vlast međutim sada ponovo pokušava da jednim delom vrati lignit u tu priču, indirektno preko TENT A a za potrebe grejanja. A pri tome ista ta vlast kroz Strategiju razvoja energetike planira da u periodu 2040.-2050. godine ugasi sve termoblokove na lignit u Srbiji! I pri tome se ista vlast kune u privrženost zelenoj agendi EU. Teško da se veći apsurd i zamisliti može. Ali uprkos tome aktuelna vlast radikalno ulazi u realizaciju ovog projekta tako da preko svoje „poslovne elite“ direktno iz Kine uvozi novu liniju za proizvodnju cevi potrebnih za ovaj ćaci projekat.
Sledeći u nizu ovakvih projekata, ne i po značaju, je projekat naftovoda ka Mađarskoj. Ukoliko imamo iskrenu opredeljenost za put u EU kao država, i kako to propagira aktuelna vlast, ovo je potpuno besmisleno sa aspekta Srbije jer bi iz tog severnog pravca Srbija mogla da dobije samo naftu iz ruskog naftovoda. Imajući u vidu sve trenutne zapadne restrikcije na rusku naftu kao i opredeljenje EU da se u skorijoj budućnosti u celosti oslobodi od ruske nafte ne treba biti mnogo uviđajan pa videti da je ovakav projekat za Srbiju u celosti nepotreban. Ukoliko je to projekat koji je od značaja našem severnom susedu onda se projekat mora resetovati na početne, nulte, parametre. I odnose sa severnim susedom i potencijalnu realizaciju ovog projekta dogovoriti ali iz druge perspektive u odnosu na postojeću da će Srbija sutra kao članica EU iz tog pravca uvoziti naftu. Jer, imajući u vidu političke promene koje su se ovog proleća desile u Mađarskoj kao i one koje će u bliskom narednom periodu nastupiti u Srbiji, ideja Vučić-Orban da sirova nafta ide preko Srbije u Mađarsku a da naftni derivati produktovodima idu u obrnutom smeru zasigurno ostaće samo ideja.
Grupi ovih projekata, kao treći u nizu, sigurno i bez svake sumnje pripada i projekat solarnih elektrana 1000 MW i baterijskih kapaciteta 200 MW koji je ugovoren kao najskuplji solar u istoriji, po ceni višestruko većoj (četiri do pet puta) od realne tržišne (ugovorena vrednost je milimetar ispod dve milijarde evra). Ovaj projekat je neophodno finansijski svesti na nivo aktuelnih tržišnih cena i tehnički izostaviti baterijske kapacitete koji nose finansijski značajan ponder dok tehnički ne doprinose praktično ništa. Ovo pogotovo u kontekstu dve reverzibilne hidroelektrane (Bistrica i Đerdap 3) koje su u planu za realizaciju.
Spisak planiranih velikih energetskih projekata koje je, u najmanju ruku, odmah neophodno privremeno zaustaviti, preispitati i korigovati pre realizacije zatvaramo sa projektom gasne termoelektrane (GTE) u Nišu. Imajući pre svega u vidu proklamovani put Srbije u EU. Osim ukoliko SNS-SPS vlast u celosti odustaje od evropskog puta? Jer i ovaj projekat, kao i svi ovde apostrofirani, služe isključivo kao predizborni aduti SNS-SPS vladajućoj nomenklaturi. Razloga za ovakav stav je mnogo i navešćemo samo nekoliko najvažnijih. Projekat je suštinski vremenski zakasnio cele decenije imajući u vidu pre svega zakonsku regulativu EU. Zakonodavstvo EU dozvoljava da GTE budu u pogonu na prirodni gas do 2035. godine i da do tada moraju biti Hydrogen Ready. Hidrogena niti ima niti su perspektive svetle, kako u pogledu tehnoloških rešenja tako i u pogledu količina, pogotovo u pogledu cena. GTE su objekti koji imaju životni vek reda 60 godina i ovo je parametar koji se direktno preslikava u investicionu vrednost GTE. GTE Niš bi imala max 5 godina (pošto aktuelna vlast u javnost izlazi sa podatkom da će projekat biti završen 2029/2030. godine) normalnog rada na prirodni gas (koji je upitan, u ovom trenutku apsolutno neraspoloživ) i još 15 godina na energent koji sigurno ne bi bio raspoloživ. Ekonomsku opravdanost projekta je u ovom kontekstu nemoguće pronaći (da sebi priuštimo luksuz da izgradimo objekat koji će raditi max 5 ili 20 godina a da mu je životni vek 60 godina i više). EU dozvoljava da gasni kapacitet kao zamenski za TE na lignit bude max 15% kapaciteta TE na lignit kojeg gasni kapacitet menja. Ukupna snaga u TE u Srbiji je oko 5000MW tako da gasni zamenski kapacitet prihvatljiv zakonodavstvu EU može biti max oko 750MW a samo GTE Niš bi bila reda 500MW po izjavi aktuelne vlasti. A mi smo sa već izgrađenim gasnim kapacitetima GTE Novi Sad i GTE Pančevo već probili dozvoljeni EU limit od 15%. GTE Pančevo je izgrađena u roku od 4 godine. GTE Niš je još samo papir i gola livada. Ali sve da ponovimo ruski rezultat kod GTE Pančevo i za GTE Niš ona bi u funkciji bila 2031. godine u najboljem slučaju. To znači da bi naša GTE Niš na prirodni gas radila max 4 godine i morala bi da prelazi na zeleni vodonik, biometan. A mi u ovom trenutku nemamo ni ideju kako bismo obezbedili prirodni gas za ovaj kapacitet a biometan ili zeleni vodonik ni teorijski obezbediti ne možemo.
