Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastavlja svoju beskrajnu turneju po Srbiji, predstavljajući je kao razgovor sa građanima. Istina je, međutim, da je reč o još jednoj političkoj predstavi u kojoj je važnije kako izgleda kadar nego šta je stvarni život ljudi koji taj kadar gledaju.
Dok građani jedva sastavljaju kraj s krajem, dok mladi odustaju od života u Srbiji, dok se bolnice raspadaju, škole vape za ulaganjima, a korupcija izjeda svaki segment društva, predsednik države troši vreme i politički kapital na proizvodnju privida da je sve u najboljem redu.
Nije Srbija danas gladna predsednikovih govora. Gladna je pravde.
Nije Srbiji potrebno još jedno televizijsko obraćanje Aleksandra Vučića. Potrebni su nezavisni sudovi, slobodni mediji, profesionalne institucije i država u kojoj zakoni važe jednako za sve.
Umesto toga, predsednik Srbije vodi permanentnu kampanju, kao da izbori nikada nisu završeni. Svaki trg postaje studio, svaka bina politička pozornica, a svako pojavljivanje pokušaj da se pažnja javnosti skrene sa stvarnih problema koje njegova vlast nije rešila nakon više od decenije upravljanja državom.
Najveća tragedija nije u tome što Aleksandar Vučić obilazi Srbiju. Tragedija je što Srbija zbog njegove politike sve manje liči na uređenu evropsku državu, a sve više na sistem u kojem se institucije povlače pred voljom jednog čoveka.
Građani Srbije nisu publika u političkom spektaklu. Oni nisu statisti čiji je zadatak da aplaudiraju. Oni su slobodni ljudi koji imaju pravo da traže odgovornost od vlasti.
Gradski odbor Srbija centra (SRCE) Beograd poručuje Vučiću da nijedna količina kamera, autobusa, bine, ozvučenja i unapred pripremljenih aplauza ne može sakriti činjenicu da se poverenje građana ne kupuje propagandom, već rezultatima.
Istorija pokazuje da nijedna vlast nije izgubila zbog nedostatka propagande. Izgubila je onog trenutka kada je poverovala sopstvenoj propagandi.
Građani Srbije zaslužuju državu institucija, a ne državu jednog čoveka.
Gradski odbor SRCE Beograd
