U proteklim objavama smo pokazali našu „srčanost“ po pitanju isticanja važnosti izlaska naše dijaspore na sledeće parlamentarne i predsedničke izbore. Srbija, kao najmnogoljudnija zemlja u regionu ima i najmnogoljudniju dijasporu. Govorili smo već o pet talasa egzodusa naših državljana iz matice. Kada analiziramo učešće dijaspore na izborima u regionu, možemo izvesti vrlo zanimljive brojčane obrasce:
– Srbija ima 6,5 miliona birača. Na izborima 2023. godine prijavljeno 39.270 iz inostranstva, a glasalo je 31.552 u 81 diplomatsko konzularnim predstavništvima (DKP) u 35 zemalja. Srbija nema poslanike iz dijaspore u parlamentu i nema mogućnost registracije za glasanje elektronskim putem. Provera upisanosti u birački spisak, prijava mesta boravka i prijava za samo glasanje je vrlo zahtevna biroktratski.
– Severna Makedonija ima 1,8 miliona birača, od kojih su 95.000 registrovanih u inostranstvu. Na predsedničkim izborima 2024. glasalo svega 1.017 ljudi, ali dijaspora ima tri poslanika u parlamentu.
– Bosna i Hercegovina ima 3,3 miliona birača, a dijaspora oko 2,2 miliona. Na opštim izborima 2024. godine prijavilo se 69.966 ljudi, 63.264 glasalo poštom i 6.702 u DKP. Više od 11.000 prijava je bilo odbijeno zbog proceduralno-administrativnih razloga. Iako nemaju poslanike iz dijaspore, ono što je zanimljivo je da građani BiH koji žive u inostranstvu, se mogu prijaviti za glasanje elektronski preko portala Centralne izborne komisije (popunjavaju obrazac, prilažu skenirane dokumente i potpisanu prijavu), a zatim glasaju tako što im glasački materijal stiže poštom ili lično u ambasadama i konzulatima BiH.
– Hrvatska ima ukupno 3,6 miliona birača, od toga je 222.197 registrovanih u inostranstvu. Na parlamentarnim izborima 2024. glasalo je 40.373, od kojih su tri četvrtine Hrvati iz BiH. Dijaspora ima tri poslanika u Saboru.
Pouke su da je svuda je broj prijavljenih mali u odnosu na brojnost dijaspore, da u BIH i Hrvatskoj dijaspora glasa više nego u Srbiji, iako Srbija ima gotovo dvostruko više birača od Hrvatske, a u poređenju sa BiH tri puta više birača u inostranstvu, ali je u BiH glasalo 50 odsto više građana iz dijaspore.
Apstinencija je ogromna i otvara prostor za manipulacije, zato je uloga kontrolora ključna.
U Srbiji se ne objavljuje statistika koliko naših državljana iz inostranstva su se prijavili da glasaju a to pravo nisu mogli da ostvare i iz kojih razloga.
Zato RO za dijasporu pita da li Srbija treba da uvede narodne poslanike iz dijaspore, jer je mišljenje građana važno.
Biti kontrolor na izborima je patriotska i demokratska dužnost. SRCE se svim srcem zalaže za Srbiju, gde dijaspora ne sme da bude samo posmatrač i donator – ona mora da bude aktivni učesnik u oblikovanju budućnosti Srbije. Očekujemo vaše prijave i doprinos!
Za sve dodatne informacije, možete se direktno obratiti Resornom Odboru za Dijasporu političke partije SRCE na https://srce-org.rs/kontakt/ ili diaspora@srce-org.rs.
