Gradski odbor Srbija centra (SRCE) Beograd najoštrije se protivi najavljenom prepuštanju „Beogradske arene“ privatnom partneru i zahteva da gradska vlast odmah objavi sve informacije o eventualnom javno-privatnom partnerstvu, pregovorima koji se vode i uslovima pod kojima bi jedan od najvrednijih objekata Beograda mogao biti predat na dugoročno upravljanje privatnom kapitalu.
Ako su navodi da Grad priprema model javno-privatnog partnerstva za „Arenu“ i već pregovara sa tri potencijalna partnera, Beograđani imaju pravo da pitaju: Ko i sa kim pregovara,, ko je procenio vrednost „Arene“, na koliko godina bi bila ustupljena, šta privatni partner dobija zauzvrat i gde je javni interes?
„Beogradska arena“ nije poslovni promašaj koji treba skloniti iz bilansa gradske uprave. Ona je jedan od najvažnijih sportskih, kulturnih i manifestacionih objekata Srbije, građen javnim novcem i decenijama finansiran novcem građana. Zvanično se koristi za sport, kulturu, zabavne, sajamske i druge velike manifestacije.
Posebno je neprihvatljivo da se višegodišnje loše poslovanje koristi kao opravdanje za privatizaciju upravljanja. Prema javno dostupnim finansijskim podacima koje prenose mediji, Arena poslednjih godina beleži gubitke, dok je u 2025. imala oko 488,5 miliona dinara poslovnih prihoda i oko 507,5 miliona dinara poslovnih rashoda.
Ako gradska vlast nije sposobna da upravlja Arenom, onda treba promeniti upravu, a ne vlasničku i upravljačku sudbinu Arene.
Model po kojem se prvo javno preduzeće dovede u loše stanje, zatim se proglasi neefikasnim, a onda se kao jedino rešenje ponudi privatni partner predstavlja obrazac koji Beograd više ne sme da prihvati.
Javno-privatno partnerstvo samo po sebi nije ni dobro ni loše. Ali ono mora imati dokazivu ekonomsku opravdanost, ravnopravnu raspodelu rizika, transparentan postupak i jasnu korist za građane. U suprotnom, iza tehničkog izraza „javno-privatno partnerstvo“ može se sakriti dugoročno ustupanje najvrednije javne imovine za iznos koji nema nikakvu srazmeru sa njenom stvarnom vrednošću i budućim prihodima.
Zato SRCE Beograd zahteva da se pre donošenja bilo kakve odluke javnosti objave:
– kompletna procena tržišne vrednosti „Beogradske arene“ i zemljišta
– studija opravdanosti javno-privatnog partnerstva
– procena svih budućih prihoda Arene u periodu trajanja ugovora
– identitet svih potencijalnih privatnih partnera
– vrednost i struktura njihovih ulaganja
– planirana dužina koncesije ili upravljačkih prava
– raspodela prihoda, troškova i rizika između Grada i privatnog partnera
– sve do sada vođene procedure, odluke i pregovori gradskih organa u vezi sa „Arenom“.
SRCE Beograd smatra da o imovini čija se vrednost meri desetinama i stotinama miliona evra ne može odlučivati iza zatvorenih vrata, između nekoliko gradskih funkcionera i unapred odabranih „partnera“.
Beogradska arena pripada Beograđanima.
Građani su je finansirali. Građani su finansirali njeno održavanje. Građani imaju pravo da znaju šta gradska vlast namerava da uradi sa njom. Beograd nije privatna kompanija gradske vlasti, a gradska imovina nije inventar koji se može rasprodavati kada se isprazni budžet.
Ako je problem u upravljanju, promenite upravljanje.
Ako je problem u finansijama, pokažite račune.
Ako postoji investiciona potreba, raspišite transparentan međunarodni postupak i dokažite ekonomsku korist za Beograd.
Ali nemojte cenu sopstvene nesposobnosti plaćati imovinom budućih generacija Beograđana.
Beogradska arena nije na prodaju. Beograd nije na prodaju.
Gradski odbor SRCE Beograd
