Ministar finansija ulazak u Euroclear predstavlja kao „neverovatan“ uspeh. Ali lakši put ne znači i jeftinije putovanje — kada je vozilo staro, a vozač uplašen da se ne pokvari svakog trenutka. Naime, pojednostavljenje administrativnih i tehničkih koraka zaduživanja ne donosi Srbiji ni nižu kamatu ni bolju poziciju. Cena po kojoj se jedna zemlja zadužuje posledica je snage njene ekonomije — a ne jednostavnosti „infrastrukture“ kroz koju do duga dolazi. Bez investicionog rejtinga, konkurencija kreditora se neće povećati koliko god koraci bili glatki.
Odbrana precenjenog dinara pod pritiskom je već godinama. Uz standardni spoljnotrgovinski deficit, teret pojačavaju sve manje strane direktne investicije (SDI), dok postojeći investitori sasvim legalno iznose devize ka matičnim kompanijama — kroz dividende i povraćaj pozajmica. Posledica je manje dinara na tržištu, više kamatne stope i dodatni trošak za privredu i građane. Banke već restriktivno odobravaju kredite i pomeraju ih za 2027. Kada nema svežih deviza, kredit poskupljuje i usporava, a račun za „stabilnost“ plaćaju oni koji od nje nisu videli ništa.
Zbog slabog priliva stranih investicija i naglašenog predizbornog trošenja, zaduživanje je ostalo jedino rešenje — pa je javni dug dostigao rekordnih 41,9 milijardi evra. Svaka priča o odnosu duga i BDP-a, uz fiksni kurs i spornu metodologiju, nepouzdana je, a rizik raste sa svakim povećanjem kamate ECB-a.
Zato Srbija centar (SRCE) predlaže postepen prelazak na realniji, tržišno utemeljen kurs, bez naglih šokova za građane, ekonomsku strategiju zasnovanu na produktivnosti i izvozu, a ne na zaduživanju i jeftinom radu, jasne mere za privlačenje kvalitetnih investicija umesto administrativnih „uspeha“, kao i redovno i istinito izveštavanje o javnom dugu, po uporedivoj metodologiji.
Euroclear jeste bolji put. Ali Srbiji ne treba lakše zaduživanje — treba joj ekonomija zbog koje zaduživanje neće biti jedini izlaz. SRCE zna razliku.
