Korumpirani režim SNS i SPS je naš energetski sistem doveo do kolapsa i Srbiju učinio zemljom sa urušenom energetskom bezbednošću. Stoga ovo stanje moramo hitno da menjamo i da energetiku Srbije postavimo na stabilne temelje. Što pre tim bolje.
Za to nije dovoljno samo graditi elektrane, transformatorske stanice, dalekovode, gasovode i naftovode. Važnije je promeniti ljude koji upravljaju energetikom naše države. Ali ono što je najbitnije, za energetsku bezbednost Srbije u 21. veku, jeste kompletna kadrovska obnova u sektoru energetike. Kadrovi su praktično ključ oporavka energetskog sektora, i to je ono za šta se Srbija centar (SRCE) zalaže. Bez toga, nikakve investicije neće biti u kompletu smisleno i praktično izvodljive.
Taj proces kadrovske obnove treba realizovati u dva koraka. Srbija je već odškolovala kvalitetne stručnjake i samo treba da ih dovedemo na prava mesta. Srećna okolnost je da u Srbiji još uvek imamo dovoljno stručnog kadra, ali tek za ‘prvu postavu’. Da nam na klupi za rezerve nema više ko da sedi. I to je prvi korak. Jer ta prva postava može aktivno da odigra još 10-15 godina.
A to je prostor u kome mlade snage sa tehničkih fakulteta mogu na jedan jako efikasan i kvalitetan način iskoristiti priliku da dosegnu poziciju garanta energetske bezbednosti Srbije u ovom veku. Jer u sinergiji sa postojećim kadrom mladi inženjerski kadrovi bi došli do preko potrebnog iskustva, dobili prave informacije i usmerenja, prava praktična znanja. I samim tim, stekli sve uslove da zauzmu ključne pozicije nosioca energetskog razvoja Srbije za naredne decenije. To je drugi korak kadrovske obnove u energetskom sektoru Srbije.
Još jedna dobra strana ove priče je ta da pred Srbijom stoji jako mnogo ozbiljnih energetskih projekata za realizaciju budući da aktuelna vlast u poslednjih 15 godina sektoru energetike i bukvalno nije posvećivala pažnju. Naprotiv, urušavala je sektor energetike kroz nestruku i korupciju i bukvalno do ivice ambisa, do kolapsa kako se najbolje može oceniti stanje u ovom sektoru danas.
Ukoliko se na ovaj način ne bude odvijao proces kadrovske obnove u sektoru energetike Srbija će u celosti ostati bez potrebnog ključnog stručnog kadra u ovoj oblasti. Nažalost, neprimerenom implementacijom bolonjskog procesa u prethodne dve decenije je značajno urušen sistem obrazovanja u zemlji.
To je takođe neophodno da se koriguje, da se vrati na nivo koji ne mora da bude onaj pre bolonjskog procesa, ali makar na nekoj sredini između onoga što imamo danas i onoga što je bilo nekad. Drugim rečima, intenzivna interakcija sa univerzitetima u Srbiji u ovakvom procesu je imperativ.
Za sektor energetike ključne kadrove školuju Elektrotehnički, Mašinski, Građevinski i Rudarsko-tehnološki fakulteti u Srbiji. S druge strane, u Srbiji imamo energetske kompanije u državnom vlasništvu i NIS koji nije u većinskom državnom vlasništvu ali smo sigurni da podrška sa te strane u ovom procesu ne bi izostala.
Nit koja povezuje ove fakultete i kompanije iz energetskog sektora u našem predlogu jeste stipendiranje studenata. I to ne nekakvim simboličnim finansijskim sredstvima. Već ozbiljnim iznosima na mesečnom nivou reda minimalno hiljadu evra. Iznos stipendije mora svakog studenta osloboditi svih finansijskih poteškoća kako bi fokus bio dominantno na školovanju. Uz obavezu stipendista da se ispiti polažu iz onih predmeta koji se usaglašavaju sa firmom koja ih stipendira. Kao i obavezu stipendista da u firmi koja ih je stipendirala za vreme studiranja provedu ugovorom predviđeno vreme. Stipendiranje bi počinjalo od druge godine studiranja kada se na većini tehničkih fakulteta studenti uglavnom opredeljuju sa užu specijalnost koja bi, podrazumeva se, morala da bude energetika.
Prvi talas stipendiranja bi bio intenzivan, reda tri stotine stipendista po jednoj generaciji, obuhvatajući sva četiri ključna fakulteta. U vremenskom periodu od deset-petnaest godina imamo 3000-4500 mladih inženjera u našem energetskom sektoru. To bi iz celog energetskog sektora Srbije u ovim godinama značilo investiciju reda tri stotine miliona evra.
Neko neupućen bi na prvu rekao da je to mnogo. Ali to je realno minimum koji naš energetski sektor kao celina ne bi praktično ni osetio. Dovoljno je pogledati samo jedan projekat Elektroprivrede Srbije koji se odnosi na izgradnju solarnih elektrana kapaciteta 1000MW sa 200MW pratećih baterijskih kapaciteta.
Aktuelna kriminalno-koruptivna vlast je ovaj projekat ugovorila za 1.9 milijardi evra, po ceni čak četiri puta većoj od tržišne po kojoj je identičan projekat realizovan u Egiptu. Posmatrajući samo ovaj jedan visokokoruptivni projekat jasno je da se iz sredstava koje aktuelna vlast pokušava da, van svake logike i van zakona, prisvoji ili već dodeli inostranom faktoru može stipendirati četiri puta veći broj inženjera!
A ukoliko posmatramo broj potrebnih inženjera iz našeg predloga onda bi oni kroz stipendije mogli da imaju četvorostruko veće iznose stipendija! I sve to samo posmatrajući jedan jedini pomenuti projekat. A gde su ostali kapitalni projekti, ali i višestruko veći broj projekata čije se investicione vrednosti ne mere milijardama evra ali se mere stotinama miliona evra. Svaki komentar više na ponašanje aktuelne vlasti prema struci u energetskom sektoru je suvišan.
RO za energetiku i rudarstvo
