U vremenu kada su zdrav razum i istina suspendovani od strane SNS jurišnika, zloslutno, preteće i apsurdno zvuči poruka predsednike Republike Srbije Aleksandra Vučića: „Vidimo se u Beogradu 12.aprila u 19h, moramo da VRATIMO OTETU DRŽAVU “. I to u državu u pokušaju, gde se godinama vlada nasiljem, neznanjem i korupcijom.
Koje probleme i nejasnoće nosi ova izjava predsednika Republike Srbije?
Prvo, predsednik Republke, političar po profesiji, izgleda ima rešenja za sve probleme, pa i za one koji ne bi ni postojali da njega nema u političkom životu Srbije.
Drugo, tokom proteklih 13 godina vladavine SNS-a, ustanovljeno je obogotvorenje omnipotentnog vođe, mesijanske ideologije, koji je po važećem Ustavu skoro niko i ništa, a u realnom životu on je sve i sva. Ko je, i kada, autoritarnom vođi, cezarističke sebeljubivosti, mogao da preotme Državu, kao detetu igračku? Da li je nekome u ovoj zemlji prihvatljiva misao da neko, osim predsednika, kontroliše i komanduje vojskom, policijom, sudstvom, državnom bezbednošću…pa sve do mesne zajednice?
Treće, kao znak nacionalne i državničke neodgovornosti, smatram podelu naših građana od strane predsednike Republike na „naše“ i „njihove“, od kojih, navodno, treba preoteti državu. Krišom ili manifestno? Tim svrstavanjem na jednu stranu i potpirivanjem podela među građanima, flagrantno krši Ustav, član 111. I umesto da zagovara zajedništvo i koheziju, on potencira vekovni srpski usud – deobe.
Četvrto, na koji način predsednik Republike misli da vrati „otetu državu“ od srpske, autentične mladosti oličene u kolektivu jednakih i samoorganizovanih studenata, koji se samo bore protiv nepravde, korupcije i zarobljenih institucija. Da li u tom preotimanju računa na pojedine studente, ali i brojne opskurne ličnosti, koje se nedeljama nalaze i cirkulišu ispred Predsedništva Republike Srbije? Inače, ko to organizuje i finansira?
Napominjem, da bi u svakoj normalnoj državi, raznolikost i različitost u znanju, idejama i pogledima na razvoj društva, pogotovo od strane studenata, bili prihvaćeni kao bogatstvo i strateško opredeljenje. Moje celoživotno iskustvo govori da je najbolje jedinstvo ono koje ne isključuje različitost/raznolikost, pa i političku.
Peto, sve ovo dobija na još većem značaju u našoj zemlji, gde nesreća nesreću sustiže, tragedija tragediju, afera aferu, korupcija korupciju, pronevera proneveru. Studenti i građani samo govore o normalnom životu dostojnom čoveku, o osvešćivanju i preobražaju, a predsednica Narodne skupštine ih skandalozno naziva „bahatim mamlazima“ i „fašističkim falangama“. O tempora, o mores!
I da bi sve ovo uvelo u normalnost civilzovanog i humanog društva, neophodno je da se u procesu ozdravljenja našeg društva:
a) Predsednik Republike vrati u ustavne okvire. Ovo bi onemogućilo pozivanje predsednika Republike Srbije jednom delu naroda – partijskim istomišljenicima, da preotmu državu drugom delu naroda – partijskim neistomišljenicima;
b) Ostvari inkluzija studenta i njihovih univerzitetskih profesora, kao funkcionalne društvene elite, u politički život Srbije;
c) Uz saglanost svih aktera političkog života izabere ekspertska (nepartijska) Vlada sa preciznim zadacima i ograničenim vremenom delovanja;
d)Organizuju fer i pošteni izbori. Pri tome,budimo realn i- neminovnost pada ovog nenarodnog režima se može odložiti, ali ne i izbeći.
e)Medijski propangandisti, ponosni vlasnici svih vrsta udvorištva i izvora plaćanja, blokiraju aktivnim delovanjem objektivnog i stručno utemeljenog REM-a i kritičke javnosti. Šire gledano, potpuna i objektivna informacija je sine qua non za početak demokratskih procesa svuda u svetu, pa i kod nas.
Prof. dr Dragan Delić, narodni poslanik i potpredsednik Srbija centra
